Delo

ЈУНАК НАШИХ ДАНА 395 — Од куд ти? — Дођох да видим шта ћемо чиннти. Ја не могу, да се начудим како се смеде дрзнути она будалчина. Јеси ли спремио какав одговор? — Коме? Њему? Боже сачувај! Ја јесам спремио одговор, али не њему него оној котерији око Работника која се диглада ме збрише са лпца земље! Шта ће ми он? II шта је он? Њега ради ја не бихни узимао перо; али ово је зло које се дигло, овакотерија је облак што лед носи. Њу треба сузбити. II ја се реших да загазим у ту борбу. — Збиља! — Мало час послао сам своју нзјаву уредннку Пр озорј а у којој сам нм то објавио. — Могу ли тн ја што ту помоћн? — Шта ћеш? У осталом, ако затреба... — Ја стојим на расположењу. — Хвала ти! Засад мислим да не треба, али ко зна како ће се борба окренути. Ти их све добро познајеш? — Као злу пару. — Ако ми буде требао који податак из живота појединаца, ти ћеш ми датп. — 0 свима! — Ех, онда добро. Јер, знаш, борба ће бити заоштрена па ће ту пасти много речи. Можемо доћи и на личне ствари, па онда треба некоме и на жуљ стати. — 0 не брини. За сваког тп ја знам по нешто. — Па знаш шта би најбоље било? Седи ти, благо мени, па на једно парче хартије ставн шта о коме знаш, па ћу ја онда употребити кад ми шта затреба. — То хоћу. — Кад ја то могу добити? — Кад тн треба? — Мени би већ сад требало. — Дај ми рока. — Могу ли добити сутра у ово доба? — Можеш. — Ех, онда сутра. Дођи код мене на каву и цигару и донеси то. — Сутра у два сахата по подне долазим и доносим. Него, тн се спремаш некуд? Дело књ. 24. 26