Delo

ЈУНАК НАШНХ ДАНА — Ја не сумњам у вашу спрему и способност. т1итао сам ваше радове. — То ми чини част. — Да, да, читао сам, н нскрено да вам кажем жалим што нисте публициста и ако би тим изгубили једног ваљаног доктора. — Хвала, г. министре! Побринућу се и да будем публицнста и да останем доктор. Неће то сметати једно другоме. Г. министар се диже, нређе преко кабинета два-трнпут, па се заустави пред њим. — Где им спремате одговор? — У Прозорју. — То је добар лист. Он ће вам се и у будуће ставити на расположење; ја ћу већ наредпти све што треба. — Хвала. — Ако вам буде требало каквих података, нли савета, пзволите доћи к мени. Ја вам увек стојим на расположењу. Слободно уђите без пријаве. — 0, каква част! — Г. докторе! — поче некако искрено г. министар. — Не кријем да ми се допада ваша енергцја и ваше одушевљење. Не кријем вам чак ни своје симпатије па, ако хоћете н пријатељство! Г-ђа Станићка ме је замолила да се код Господара за вас заузмем и да вам израдим место личног лекара. Ја сам учинио прве покушаје и они су испали сјајно: Господар је изјавио жељу да вас види. Ја ћу вас сад одвестињему ипрепоручнтивас. Ово ћу да вам кажем, а тиме вам већ доказујем своје пријатељство, да Господару треба да будете искрени. Он то веома цени. Ипак пазите, да све што кажете, кажете у лепо.ј формн, јер је Господар мало и напрасит, па вас по неки пут може рђавс разуметн. Сретен се диже н поклонп дубоко. — Г. министре — рече, а глас му дрхташе од узбуђења. — Ја вам ту доброту не могу ни на самртном часу заборавитн! II ако сам нешто, и ако будем вредио нешто у будућности, ја никад нећу заборавити да сте ви тај, којн сте ту моју вредност дигли и узнелн. Отворено прнзнајем да без људи, као вн што сте, не бих могао дати нн десети део онога што у себи имам. Све што будем велико урадио — а верујте да у себи осећам да ми предстоје огромнн пословп — бнће дело ваше, јер ви сте тај, који не дадосте да оно што нмам и осећам, замре у мени!