Delo

402 Д Е Л 0 — Или — настави доктор — кад овако рекне: „У Београду подигоше „народно позорнште“ за задовољство богаташа београдских (јер сиротпњи није до театра) и то из народног џепа и издржавају га опет из народног џепа, а у српском народу, који је огромном већином земљоделац, нема ни је^ дне једине земљоделске школе?“ — Тако је, тако је! — тврдио је опет г. министар. — То је којешта од њих. Ево баш се сад спрема пројект да се отворн једна земљоделска школа. — Па чујте још ово: „Хоће да развијају „естетичко осећање“ у народу који нема да се честито хлеба наједе. Зар то није дивљаштво што га проповедају српски „научени“ цнвилизатори, који испеваше толпке хнмне оснивачу позоришта у Београду?“ — Јест, збиља устали су нротив позорпшта. — Протнв свега што је лепо и културно, г. министре! рече доктор. — Ја, који обожавам културу и напредак, који верујем и у неке узвпшеније задатке човечанства осем насушног хлеба — ја не могу иматп ничега заједничког с људима који не само негирају, него се и подсмевају свему узвпшеном. Зато смо се поцепали и зато ме сада нападају. — Па? Шта мислите ви? — Шта могу мислити? Браннћу се. — Није довољно само да се браните — рече г. министар и иогледа Сретена право у очи. — Бранити се, то је врло мало. Ви сте били толико куражни да им у очп кажете да се не слажете с њима јел-те? Кад сте тако учпнилн ви сте им постали нишан за све њихове нападе. Разумете? Онп вас сад узимају као оличење свега што треба нападати и нападаће вас за све. А кад ствар тако стоји, ту није само довољно бранпти се. — Мило ми је што се потпуно слажемо у мишљењу, г. министре — рече Сретен и погледа г. министру право у очи. — То, што ви мени хоћете да светујете, већ је у моме плану. Ја врло добро знам ону пословицу која велн: тешко ономе ко се тужи! па сам према томе већ одредио и своје држање. Нећу се ја бранити. Ту част оставио сам њнма, а ја ћу нападатн, г. министре. Као што видите, њихови будаласти назори дају ми материјала да их нападам до миле воље, а ја сам човек који не пропуштам нп једну сптницу. Ви ћете се већ ускоро уверити.