Delo

ЈУНАК НАШИХ ДАНА 405 на Ранка Драгићевића који је био руски ђак а у исто време душа Работника, Напао је Ранка толико да се овај морао бранити од његових безочних напада овако. „Ја сам започео моју политичку борбу тиме, што сам напао на „заслужне људе“. То је мој први грех. Да — истинаје, докторе. Заиста, ја сам ударао на њих начелно, онде, где се нисам слагао с њима у начелу. Онде, где су они својим јавним радом каљали начела, ја сам ударао на њихове карактере. Све што сам тада говорио о тим заслужним људима, потписујем и сада као што сам и тада потппсао. Ама е каквим образом ти, докторе Сретене, устајеш да ми то пребацујеш? Та зар ми ниси ти први предложио да образујемо нову радикалну странку ма све старе пропале? А сигурно си тадаморао мислити да нова радикална партија мора ступити у борбу са пропалом либералном. „Многи мисле да сам ја употребио неко твоје приватно писмо, које је било „производ моменталног расположења“. Али ти знаш, докторе, да то није истина. Ти си водио више од годину дана читаве преговоре са мном и, преко мене, с неколико чланова српске омладине, који су се тада учпли у Цириху, о нашој новој партцји. Ти си ми исказао најодушевљеније одобравање кад сам ја написао „Српске обмане“, где сам критиковао српски устав и први пут ударио на династијашке тежње либералаца. Ти си тада у мени гледао уредника будућег радикалног „нашег органа“ као што си ти већ говорио“. Ту је његова економска теорија. Он је порицао радничко а изнео сиротињско питање. Доказивао је да радници у Србији немају потребе да то питање праве; нас дави сиротиња и зато је препоручивао Сиротињски дом, који би био довољан да скине економско питање с дневног реда. Писао је о философији, богословији, медицини, хемији, антропологији, земљоделству, самоуправи, ослобођењу, уједињењу, државној мисли, — о свему је писао као велики ауторитет који не трпи ничијег поговора. А све његово писање проткано беше грдњом, доста пута баналном, али увек пуном денунцијације. Услед његова нисања и тумачења полиција забрани Работнику даље излажење. Ранка протераше преко Саве, али му Сретен ни тамо не даде мира. Он га окупи нападати и даље као социјалисту и одборника друштва Интернационале, чнјн се чланови тадаужасно гонише у Аустр о -Уг ар ској.