Delo

406 Д Е Л 0 Сиромах Ранко не могући друкчије поздравља га једном брошуром из Новог Сада. У тој брошурн претреса његове нападе и критикује, па завршује овако: Др. Сретен је заночео своје отворено писмо са комплиментима мојој даровитостп и сажаљењем што не пропадамо једној партији; затпм, у продужењу свог писма, он је пронашао даје мој мозак повређен, а на завршетку позива ме опет да заједнички извојујемо „слободу*. Ја остављам д-ру Сретену да испита сам свој мозак, који је могао сместити таке противностн; а ја кажем да ни најмање не жалим што не припадам партији д-ра Сретена, идајатакве борце — презирем. За слободу се не бори у ложама н салонима, на меким фотељама и на каруцама; слобода се не добија лекарском практиком, поднзањем болнице или спротињског дома. Тим путем се може зарадити доста новаца, може се уделити која милостпња, може се правнтп велика ларма и парада — али ту нема ни трага од борбе за слободу. На свршетку имам још да кажем ово: Др. Сретен је био више од по године у редакцнји Работника и никад иије пао на ту мисао да доказује како у Србији не ноетоји радннчко питање и како нема смисла да такав лист постојп. Он је био од•борник омладински, нмао је орган омладински отворен, и није нашао потребе да лечи „душевне болеснике“, као што је доцније назвао све оне, који су проповедали социјалистичка начела. Тек кад су га напалн за његову болницу, он је скочио противу радничког питања и социјализма н за двадесет четири сахата решио је да радничко пптање у Србији не постоји! Разуме се да он за двадесет четири сахата није могао ништа научпти из радничког питања па није могао ништа о томе ни говорити, већ пошто је изгрдио све сараднике Работникове, он је престао, ма да је обећао да ће „нрећи на радничко пнтање.“ Дакле, докторе, ти си започео борбу нротив једног слободоумног органа у Србији (као што си га сам назвао) немајући предходно уверења да су његова начела лажна; устао сиједино зато, што је твоје самољубље било задирнуто. Па како ниси пмао разлога да се бориш противу њега, ти си унотребио: пањкање, подметање, клевету и друга таква средства, да оцрниш људе, који су та начела нроповедали, знајућп у исто време добро, да том својом лажи излажеш људе гоњењу (као нпр. мене) и у Србији и у Угарској. То је страшно непоштење, докторе, то је