Delo

416 Д Е Л о Пмператор није никада друкчије мпелно о новратку Срба под Турке на оенову закљученог уговора до путем преговора п он никада неће прнстати, да их даде на жртву турској освети. С тога .је наређено Пталискоме да предузме најодлучније мере н да задржи Турке од њихове замисли. Њега ће потпомоћи Штирмер н пруски посланик. Срби нису одрекли примити грађанеке чиновнике и платити Портп данак, али не могу пристати иа предају свнх градова, нитн пак на разоружање, од којега завнси њихова сигурност. Ако би се приетало на ове основе, п ако Порта Србијп даде онакав положај, какав нма Влашка и Молдавија, то бн се задовољиле обе стране и отклонила свака опасност за саму Порту. У овом емислу послата су упуства и Штирмеру. У том смислу раднће и утпцати на Порту и представнпци Енглеске, Шведске п Пруске.“ На жалост, ово је писмо стигло у Царпград, кад Србпја беше покорена, а Кара-Ђорђе у затвору, у Варадину. С каквом су радошћу Турци примили глас о наду Србије види се пз писма Италискога од 15 октобра, писано Румјанцову: „Од б овог месеца (октобра) за три дана све батерије пз престоннце и канала светковаху и поздрављаху, по три пута на дан, освајање Београда, Смедерева п Шапца. I' болом у душн и сам сам се уверио, да је судбнна несрећне Србије за време оружјем решена, и да је војска отоманска велики број Срба најнемилостнвије исекла н измрцварила. Хтели су оправдати ову сечу несрећнога народа тиме, што су то ранпје учинилн Срби са заосталим Мусломанима. Дошло мн је из поузданог извора да су српскн послови далн места некаком објашњењу, од кад су (настали) ближи односн између царскога двора н Аустрпје. Метерник је јавио заступнику Штирмеру, да је Његово Велпчанство Пмператор, иаш узвишени Суверен изјавно, да сене жели мешати ураспру пзмеђу Срба н Порте и да је Штирмер при састанку с реис ефендијом ово и саоиштпо истом. Исто тако сазнао сам, да је овај Портин мпнпстар јавио Штнрмеру, како је велики везир међу топовима заузетим у Србији, нашао и топове, који су из аустрнјских фабрика и говорн се, да је репс ефендија овом приликом кривио ову државу, да је помагала ове бунтовнике“. Пз писма Италискога Румјанцову од 1 новембра 1813 г. видп се, да .је Порта тражнла од Ауетрије, да јој изда Србе, којн су тамо пребегли у разно време. Она нх је делила на четири групе: