Delo

О ПОЛИТИЧКИМ РЕФОРМАМА У СТАРОЈ СРБИЈИ И МАЋЕДОНИЈИ Познато анархично стање у провинццјама Европске Турске, које је у последње време нарочито у Старој Србији и Маћедонцји добило врло акутан облик, чини да се готово на све стране, п од дипломата и од публициста, подижу гласови о реформама у Турској.1 Тражи се, на пме, да Турска већ једном озбиљно предузме мере за сузбијање нереда у својој државн. Одавно је већ општа жеља да ова царевина престане бити извор опасних потреса, чије су последице значајне и недогледне не само за њен унутрашњи живот, већ и за сам европски мир. У свој овој мешавини од протеста, захтева. нредлога и комбинацпја, којих је пуно н у периодпчкој п у дневној штампи готово свих народа, важну улогу игра то, што је последњи велпкн конгрес европских сила (у Берлину) својим 23. чланом уговора о миру поставио Турској један особито значајан налог: да она у оним својим европским провинцијама, које су том приликом остав.љене непосредној султановој управи, изведе уређења илн реформе, сличне онима, ко.је је конгрес изреком предвидео за једну другу турску провинцију, а то је за Крит. Ова одредба члана 23. данас се готово но највише тиче класичких српскпх земаља Старе Србије н Маћедоније; из ових провинција и долази највећа мера узбунљивих гласова, те су оне услед тога данас и постале предметом опште пажње. По једногласној оцени свих познавалаца прилика у Европској Турској данас је, без сумње, стање у Старој Србији много !) Овај је чланак писатујуну, кад још нпсу Сшле познате појединоети пајновијих дипломатских корака по овом предмету.