Delo

444 Д Е Л 0 планетама, у којнх је већа маса; ну н њихов положај у простору је ресултанта прпвлачења маса и одбијања због притиска светлосних зракова сунчевих. Што се тиче наше земље, укупни нритисак светлости на земљину половпну, окренуту сунцу пзноси 77-2 милиона кгр.1 Ово, истина, није много, према укупној тежини земљиној, која износи 1272 трилиона кгр. алијеможда довољно да сачува земљу да не падне у врели загрљај сунчев. из којега је она некада и произашла. Притисак светлосних зракова може да послужи и као нов доказ за теорпју Андерсонову о гравитацијп.1 2 Кад се запитамо у чем је, управ, васионско привлачење, од куда масама прнвлачне снаге, онда је мучно дати јасан одговор. По Андерсону ни сам Њутн ннје узимао да постоји нека привлачна снага маса; он је само математпчки изразио н утврдио кретање маса (у РћПоборМае иаПггаИз рппс. та!ет.). По Андерсону, свака звезда некретница, свако сунце у васпони разашпље око сеое у светски простор, посредовагвем етнра светлосне и топлотне — додајемо и електричне — таласе, који се радијално распростиру. Ови ет1Ц)ски таласи, ударајући у пебесна тела, притискују их, поћгскују их, тако рећн, у даљнну. Оваким узајамним притискивањем, услед зрачења, одржавају се васионска тела у својим положајпма. Пошто сва сунца врше овај притисак на поједина небесна тела, то ће свп оближњн предмети битн потискиванн ка њихову средишту; у томе је најнростије тумачење силе теже, која је до сада бнла тако загонетна. Огледи Лебеђевп пружају један доказ више за потврду закона ојединству сила у природн. Све појаве у природи своде се на кретање најснтнијих матерпјалних делића. Етир, тај прапочетак материје, носилац је хармоннје која прожима васпону. П. М. Илић 1 ТЈтзсћаи. навед. бр. 2 Апћегззоћп. Ц1е Тћеопе уош Маззеићгискаиз с1ег Гегпе. Вгезћш.