Delo

54 Д Е Л 0 течку зграду. Овај систем описује Грезел па НгШбћ Мивеит-у у Лондону, од кога он и потиче. Он је иослужио као углед најпре за проширење зграде за ВЉИоШедие ХаОопа1е у Парнзу, а по лондонском п парпском угледу, са већим или мањим одступањима у појединостима, подпгнуте су многооројне библиотеке у Нсмачкој н другим земљама, као што су библиотеке у Амстердаму, Базелу, Грацу, Лајдену, Стокхолму, Бечу, Гетингену, Халу, Карлсруу, Лајпцигу, Штрасбургу, Штутгарту, ВолФенбнтлу н др. Ради иримера, као тнп магацииске библиотеке, описана јс зграда университетске библиотеке у Халу (На11е а с1. 8.) а показане су и особености осталих библиотека. Леие слике са плановима свих нобројаних библиотека дивно 1допуњују тачан н занимљив опнс њихов. При унутрашњем уређењу одељења за библиотеку греба гледати, да се прнјатно и лепо споји са корисним и подеснпм, јер удобност библиотекара и нуб.шке врло иовољно утиче на ток рада п студија. Нарочито ваља иматн на уму читаоиицу п собе за рад службеника Соба за дирекгора треба да буде, већ радн репрезентације, снабдевена већом удобношћу, јер директор, као иредставник библиотеке, мора сваког дана и сваког часа да прима посете. У осталим собама за службенике треба да буде оно што јс најпотребније за рад, што Грезел набраја, као н намештај по осталим одељењима. За читаоницу сс нарочнто истиче, да чиновник што води надзор треба са свога места да може иматп иреглед над свим. Ноложај столова и места за читаоце ваља да су довољпо одмерсни. Читаоница мора бнти снабдевена свима потребама, као п најпогребнијом ручиом библнотеком. У одељењу за књиге иајглавнији су намештај репозиторије, ормани и рафови за књиге те сс о њнма и говори опшнрније с погледом на њихну висину, дужину, растојање п одстојање, матерпјал од кога су, и увек се износп нгга је најиодесннје. Иосле тога долази опис са сликама важнијих новнјих репозиторија, као што су Ебрард-Болфова, Штендерова, Лајтхолдова, Венкерова. На завргаетку овога одсска говори се још о лествицама за скидање књига, о ручним колицима за ношење већих терета н о дизалици за извлачење књига из доњих спратова у горњс. За одржавање и ироширивање зградс за библиотеку у главном важи оно што и за одржавање и евентуално проширивање осталих зграда. Ради одржавања зграде мора библиотекар ређс а надзорник или служитељ чешће да се уверавају о стању и чистоћи њених локалитета. Нарочпто треба чешће пазити, да ли је библиотека увек безбедиа од оиасности због ножара и влаге. Ради оправке јавних зграда, па дакле п за онравку библиотеке, у нским су државама