Delo

472 Д Е Л 0 Статистикаспољнетрговине. Управа паше Држ. статпетдке пздалаје као XIX књпгу свог прегледа Статнстику спољне трговпне Краљевине Србије за 1901. год. Књпга има 244 стр. у четвртшш. Из ње ћемо забележптп само, да је царннског ирпхода било у 1900. год: 11,231.170,80 дпн. а у 1901. год: 10,485.033.66, дакле мање 736.147.14 дпиара. КартограФија Балканског Полуострва у XIX веку. — У XXI. свесци МШћеК ћт^еп (1ев КањеИ. кбпЈц-1. ипШаг-^ео§тар1пзсћеп 1пзШ:и1е8 за 1901. год. штамнана је расправа под насловом: И1е Каг4о§гарћ1е (1ег Ва1кап На1ћ јпз е 11т XIX Ја ћг ћ и пјц ег I е уопУтсепз Нааг(ћ уоп Нагћтгћигп к. ишк к. Уогз1апс1 1. С1аззе јт ппН(аг - уеоугарШзсћеп 1пзНиће. — Расправа је нодељена на 5 глава: 1., крај XVIII века: 2., од 1800.-1829 г.: 3., од 1829.-1836. г.: 4., од 1856.—1878. г. п 5., од 1878. г. до данас. У овој су свесцн штампане прве четири главе. Преглед карата, који се излаже ио земљама п хронолошки, почиње Хартентурп картама у делу 1/ЕтрЈге СШотап од ће Копјце 1770. год. — Ма да је овај посао врло тежак п мучан. ипак се он може у Бечу доста лако н с велпкнм успехом радити. Хартентурн тај успех није постигао. Он је навео врло много карата, највише из бечког војног архива, али је п мпоге пропустно навестп. Наномињемо само да Хартентурн не зна за карте: Лппскога, Цегнела, нашега Текелпје, Деламарша п др. Картографија Србије је доста добро пзложена. ГеоморФОлогија Македоније. — Иг. РћП. Каг1 ОезСгешћ штампао је свој рад ВеИгар;е 2иг Стеотогрћо1ор4е МакећопЈепз у АћћатПипуеп (1ег к. к. §ео^гарћ1зсћеп 0езе1заћаћ јп У1еп. IV. Ват1. 1902 Л» 1. — Уз дело пду две мале картице: околпна Новога Села на Вардару и околпна Водена н геолошка карта унутрашње Македоније од Косова Поља до Костурског Језера у размеру 1:750.000. — Сем својпх лпчнпх проматрања Естрајх је употребио готово све ппс-це, којп су ппсалп о Македонпјп, почев од Ами Бу-а, Внкенела п осталпх, па до најновнјпх паучних радова нашега проф. Цвпјића. 0 одговорнссти епархијских власти. — Прота Дпмптрнје Руварац штампао је у Карловцима. у српској манастпрској штампаријп. књижпцу у којој говорп о одговориостп епархпјских властп. Српска библиотека у Чешкој. — Е. Екаг( почео је у чешкпм преводпма штампатп радове бољих пашпх књижевника. У првој свесцп објавио је Нушићевудраму Тако је морало битп. у другој је свесцп Л. К. Лазаревпћа Швабица, у трећој избор прпповедака Веселпновпћевпх пз живота на селу. Донторска дисертација. — Овога лета положпоје докторат нзфизичких наука на женевскоме универзптету Г. Мплоје Стоиљковић, нређашњп предавач. Натппсје његове дисертације: Кесћегсћез зпг ГасИгће орНцие <1е Га1соо1 атуИцие е! (1и ћепхоа1е (Гатће а 1е1а1 (1е зо1иИоп. Оепехе, Јтрг. 81и(1ег. 1902, 8°, стр. 62. Језуитски лист о Босни и Херцеговини. — Језуитски лпст Е1и(1ез, Ке\ ие 1'опћее раг (1ез Регез (1е 1а еотрацше (1е Језиз, у своме прошлогодпшњем броју од 5. децембра донео је чланак следећа натписа: Јоз. Впгшсћоп, Ба гезиггесИои <Гипреир1е: 1а Возп1е е! I Негхердтпе. Васкресење једнога народа, какав натппс носп предњн члапак, то је васкрсење српскога народа у Босни п Херцеговпнн нод утп-