Delo
ЈУНАЧКО СРЦЕ 21 II ни од чега није зазирао. Ншао .је свуда но имању; ишао је двапут на Уб и једанпут у Ваљево, па ништа, нпко ни: потамо се. Али му се додеси те једне вечери и он нешто опази. Тек га беше ухватно први сан а стаде лавеж паса у дворишту. Лају псп — земљу гризу. Он скочи испаде у кућу и полете на поље. Учини му се да смотри човека како прескочп преко плота и замаче у воћњак. Он потрча плоту, али, не могавши ништа смотрити, викну онако у мрак: Други пут припазн! Поздравићу те лепом јабуком! II та његова кураж учинн много. Више га нису смели ни плашити, јер је, на ноновљен напад друго вече, пуцао. VIII 'Го га нзнесе на глас*. Већ се надалеко причало о његовом поштењу. Он поста и виђен н чувен и код господе, и код власти, п код сељака. Многи му је газда позавидео, не на ћару, колико на имену, а он се опет не ионесе. Само је осећао дубоку мржњу према Нпколешевнћпма. II у колико је волео н поштовао покојног Николу, у толнко је мрзео Марка и Спасоја. II знао је да то није лепо, да .је то чак и гадно; али није могао друкчије. Душа их је његова мрзила. Он није могао да не устренери целом снагом кад се њихово име помене. Па опет, уздржавао се колпко је могао; само никад ни.је могао отрпети Маркова приговора, а за такву прилику као да му сам ђаво језик наоштри. Адвокат Маричић, који је Николешевићима парницу терао, немогавшн на суду нншта добити, тражио је једнако начина да не би испустио тако масне муштерије. По његовом су савету биле и оне наруџбине Игњату, па чак и оне ноћне походе, јер је био уверен да би са свима другима лакше свршио него са Игњатом, који ни за длаку не хте одступити од онога што је у тестаменту. Било је ту и зивкања, и запредања и чега ти није било; чак је н судија пошао за Маричићем — све то није могло променити ниједну намеру Пгњатову. Напослетку се споразумеју да како било потплате Пгњата да се добровољно одрече старатељотва. II Маричић се примн да он с њнме преговара. — Ја ћу то све удеситн! — обећа он. — Ма да то није онако миран и нанван човек, као што се прави пред нама, опет