Delo

Д Е Л 0 *•}< > п Ерцеговини задруга се до сад одржала и у властеоским породицама, а не само у народу, но окупацпја је почела задружно уређење потресати до основе, ма да у начелу доприноси његовом утврђењу. Привредни п друштвени погледи свакога народа тесно су везани с погледима верским. Негде их вера намеће и развија, негде опет онп делују на израду облика вере, но свеза њихова нераздвојна је с вером. Ово правило не мења се ни порнцањем вере, негацијом, тј. атеизмом н нихилизмом; из њих нпче друштвенп разврат, анархизам, али остаје свеза између погледа верског, друштвеног п привредног. Није то случај што је Босна постала права отаџбнна богумилске секте, која се ту тако снажпо развила, да је захватпла све редове становништва, па п престо. Идеалом богумпла (патарена, бабуна) билаје првобитна црква Христова, коју су они на свој начин замишљали, јер су присвајалп себи право слободног тумачења јеванђеља (стари, завет нису признавали) и ослањали се п на апокрифе служећп се фантазнјом, на што је пмала уплива и стара незнабожачка вера. Ако се Православл>е може назватн вером сељачком, богумилство заслужује да се назове вером пастпрском. Пастирима, који су стално живели на планпнама код својпх стада. далеко од места .вудског становања, нпсу биле светпње цркве, грађене људском руком. Поповима нису веровали говорећи за њпх да су фарисеји. Непризнајућп цркве, нису признавалн нп пконе и кипове светаца, ни споменпке, у опште никакав формализам. Особито су им звона била одвратна. Звона су сматрали као сотонпну борију, трубу. Живећи стално у додиру с природом, н непрекпдно подносећи њене ћудп п "гдаре, нису је сматрали за савршену. Овде на свету само је пролаз к савршенству, а савршенство је само на оном свету. Овај бедни свет није дело божје но ђавоље; нешто тако несавршено као свет не може бити дело руку божјих; бог боравп на оном свету, одакле са сотоном вечито ратује за људске душе. Сотона је прворођени син божјн, Христос је његов млађи брат. Старији син побуни се нротив оца својега и хтеде овладати овнм и оним светом. Бог посла млађег сина својега на земљу, да људе о њему поучи п врати нх на правп пут. Но Христос је, као н његов отац, бог, нема тела н међу људима био је као дух а не као телесни човек. Св. дух тако исто није бог, но као Христос највииш анђео. Ни