Delo

ГјОСНА II ЕРЦЕГОВИНА 85 ћанском свету. У париској Богородичиној црквп било је, на глас о српској победи, богослужење, на којем је бно сам краљ францускн. Варош Фиоренца честитала је Твртку. Чим се може објаснити што је косовска битка имала за српски народ тако замашних последица? Војнички разлог није био довол>ан. Политпчкн узрок био је дубљи. Срби нису били здруженп тако, како је то пзпскивао великп тренутак. Снажне деснице Душанове, ко.ја је чврсто држала све на окупу, није бпло, ајош грђе бејаше што нцје било ннкаквог закона о престолонаслеђу. По смртп цара Лазара престо је имао да наследи његов најстарпјп син, али то не даваше његова мајка царица Милица, која је сама хтела да влада. Су.ттан Бајазит помагао је Милицу у томе, н понуди јој се за зета. Поставши зетом царнчиним, добио је право наслеђа на део своје жене. Тако је Србија, и ако није била оружјем покорена, подпала под Бајазптов уплив. Бајазит поетаде заштитнпк Лазареве породице протпву Вука Бранковића, који је тражио помоћи од Угарске, да бн Турке изгнао и сео на престо српских царева. Али део сриског народа држао је не само с потомцима Лазаревим но и с Турцима. По смртн Вуковој, и његова жена Мара, друга кћер царице Милице, стави се, по примеру своје мајке, под турску заштпту. Мајка и ћерка надметаху се у сво.јој оданости Турцнма, а земља, оставши без главе, остављена је слепом случају. То су заиста били знаци огромне политичке слабости, но ту слабост није доносила турска политичка моћ, које Турци нису имали исто као нп Срби. Турци су нарочито политички вазда били слаби, јер су вазда били рђавн управљачи. Сила њпхова била је у војсци, но ни она није била довољна за тако велике њихове успехе на Балкану. Зло дпнастичке распре почело је у Турака одмах по смрти Бајазитовој, те с те стране мучно да је и у њпх било боље него ли у Срба и Грка. Српски народ преживљнвао је тада тешку кризу не само дпнастичку и политпчку, но такође аграрну и друштвену. Тада је био запао у свеопшту невољу, кризу. Раније већ било је напоменуто како је било властеле која хтеде увести феудализам. У ње се бејаше здружио западњачки понос са византиским. Хтедоше људи да су силни н сјајни великаши, да нмају утицај на круну и да су гос-подари над гомилама поданичког народа. Мамио нх је пример надувених магната угарских а кварпла их препреденост преживеле византиске културе. з*