Delo

38 Д Е Л 0 богослужење у цркви да замене грчким. Но то није чпнило да Србима буде милија каголичка пропаганда. Турци нису разумевали ову борбу, и нису увиђали за што се народ не би молио богу језиком својим. Овако поступање Турака задобивало им .је међу Србима пријатеље, нли барем слабило мржњу и пепријатељство Срба. Католичанство п феудалство још боље је Турцима утрло пут у Боснп. Српски историци много пута заустављалп су се на овоме факту, н објашњавали га тим, гато је Босна бнла удаљенија од седпшта срнског патријара, од огњишта, одакле је духовна светлост обасјавала сав српскп народ. Но ми се не можемо задовољпти овакпм објашњењем, јер је недовољно, оскудно због свестране српске кризе. Могло би зар бнтн онако. да је тадашња српска криза бп била само верска, алп то, као што смо виделп, није било. Онај, ко је гурао Бошњаке правце у наручје Турцима, нпје био нико други но злогласни краљ Жигмунд /1уцембуртики. Он поче богумпле прогањатп још пре него ли је нод собом утврдио угарскп престо. Богумплп се здружпше са отпмачем о угарску круну Ладпславом Неаиољским, и помогоше му те победи. Од овог успеха богумилског нрепаде се рнмпапа. те„ одмах устаде са прогласом крсташке војне „иротпву Турака и босанских Манихејаца н Аријанаца.“ Још тада су католпци трпали Турке н Бошњаке у једну врећу! Жигмунд лнчно поведе на Босну 60.000 војске. Краљ босански Твртко Твртковпћ би побеђен, заробл>ен п у Будим одведеп. Битка је била 1408. годнне код Добора, садашњег Добоја. Суровост н нечовечност Жигмундову, против кога су мало доцније на северу ратовали Чеси, крваво осетнше побеђенп Бошњаци. По заповести Жигмундовој погубљено је на добојском кршу 126 људи босанске властеле, и бачено у реку Босну. С тнм још нцје бпо сломљеп отпор Босне против Жигмунда н католичанства, но Бошњаци не бејаху сложнп, те су тим самп себе слабили. Међу њима бејаху две струје: једнн су налазили да се нема куда, да се морају покорнти Жигмунду, а други беху решенп да се протнв њега боре до последње капи крви. На челу прве странке био је Сандаљ, на челу друге Хрвоје. Кад је 1413 год. Сандаљ по заповести Жигмундовој пошао с војском на Србију, Хрвоје са својим људима оплени његову земљу и земље оних, који иођоше с њим, и освоји његов град.