Delo
ПОСНА II ЕРЦЕГОВПНЛ 37 може другојаче објаснпти, оснм да су царевп сматрали наследну поступност према патрпјархалном реду за најправилиију, која је с народом тако ерасла, да би било сувишно утврђивати је нпсаним законом кад се од ње не може одступити. Свему томе Турци нису сметали. Они су и сами жнвели патријархално, а оснм тога није им био обичај да руше ред н обичаје неке зем.ве понгго је освоје. Као мање културни нашли су да Србп имају миого, што им се чиннло да треба не само одржати, већ н радпти тако. Народ српскп носле турске најезде жалио је само за то, што је поносна зграда српске државе тако срушена. Туга ова одјекује у свему епском песннштву народа српског, то је била тачка, на коју је вазда ослањала свој говор нротивтурска као н протпвсрпска западњачка агитација, то је било прво осећање српскога народа у почетку његовог васкрсавања, н прва његова мисао кад се у њему опет почела будитн јасна свест. Но тугу политнчку иису пратили н појачавалп општенародни осећаји, који бн били силан отпор против турскога господарења, јер оно нцје тицало ни у аграрну уредбу, ни у друштвене погледе п ред, па ни у веру српског народа. Султанн су још за време војевања нротив Срба објављивали, да ће свуда нодпћн цркву н џамију једну уз другу, па ко се крстп, нек пде у цркву, а ко клања нек иде у џамнју. Срби су за то внше билн расположенп за Турке него ли за Маџаре, којп хтедоше да изврну српски ред н обичаје, да Србе покатолпче. Католицп називаху православне шизматицима, а богумнле поганнцима. I [ православни п богумили имали су права шго су мрзнли католике, а имали су и разлога да сматрају католнке за грђе п безобзирније непријатеље него ли Турке. Католици су радилп лукаво и недостојно. Они су помагалк Србпма, али само с том намером, да се Срби не помогну; држали су као иесумњиво, да ће се Срби у тескоби и невољи сви покатоличити н признати власт најближе католичке државе, па ће но том удруженом снагом прогнатн Турке са Балкана, а католичка вера н власт католичка рашириће се по свима балканским земљама све до Цариграда. У ово све још се уплетало и пптање којим језиком да се елужи богослужење у црквн. Католици су уводили латински језик, православни Грци радилн су да униште српску народну цркву, да је подчнне цариградској патријаршији, а словенско