Delo

481 Б Е Л Е Ш К Е разређене еу у седам засебних заокругљених слика: Два чувара. Мали добровољпп узник, 'Гри необична сусрета, Спи, спи, злато моје..., Народњак без домовнне, Чешки тамничар, У Митровицу... Друга је најбезначајнија, а нарочито је значајна трећа. као слика .јадпог друштвенога стања, корупције у Хрватској: на четврта као најпријатнија, најлитерарније обрађена слпка, новелпца готово; п пета, У којој је Радпћ у удешену(?) разговору с једним Србином, глумцем, пзпео познате идеје своје о односпма Срба п Хрвата, о начпну како бп се нзравнао спор њихов п постпгла поиотребна заједнпца у борбп против туђинштпне. Немамо места да расправљамо овде о томе. Поменућемо само да је свакп говор о заједпицп. како је хоће Радић, илузоран но поставци „Србин п Хрват“ п слога могућна само по оној „Србин плп Хрват“, кад т. ј. се Хрвати окану у политици тражења чпсто свога, п искључавања Срба п пз оно мало јадннх права хрватских; кат не буду тражили да се (ма н „политички") Србин баш н мо]>а зватп Х])ватом, п не буду жудно унишгавалп српско пме као „туђинско", него му даду ополпко бар права колико га пма српска књига (пар. поезија, Вук. Даннчић п др.) у Хрватској књпжевности (Маретићева хрватска Граматика). По првој поставци Хрвати могу имати као чпсто своје само оно шго им је признао Вук: Кекавце п Чакавце. Позивање пак на исторпју (наточпто како .је ппшу Клајпћ п Смичиклас), као најбољег сведока сасвим је погрешан, јер онда би на пр. у ('рему могло бптп п Бугара поред „посрбљених Хрвата". Радић, п поред најленшпх проповедп својпх, остаје само прост Великохрват (нешто смањен) и Аустрпјанац. Српство и хрватство. Н г \ а(љк I гахуоуог 1 1 об.цоуогј. Рпће1егш 81 јерап К. Вап, Хо\ч 8асђ 1903, 8°, стр. 267. — Писац у облику разговора, којп воде један „назови-Хрват“ Мато п два Србпна. Лука п дум Пво, расправља о х])вагству н хрватском праву у Далмацпјп. и Боснн и Херцеговинп. Ученп дум Пво доказује Мату на основу псторије, философнје и књпжевностп да Хрвати немају права- назпвати хрватскимземљуи народ на.југу од реке Цетпне. Књига је веома занпмљива, п топло је препоручујемо свакоме ко се интересује приликама у данашњпм везама пзмеђу Срба п Хрвата, о чему ћемо и мп опшпрније говоритп у којој од доцнијих свезака Дела. Народне школе у Србији 1803 1815. Учптељско Удружење издало је као пету књпгу Споменика Јована Гавриловпћа скпцу за нсторију ослобођења Србпје од А. Гавриловића Народне Школе у Србпјп 1803—1815. Књига ова од 74 стране обичне 8° допуњује слику о стању школске наставе за устанака у Србпји, коју нам је А. Г. дао приказујући две више школе, Велику Школу (1808--13) и Богословију Доситпјеву (1810—13). 1’рађу је Г. цртао осем пз редова В. С. Караџића, М. Ненадовића. Досптија, С. Милутпеовића, Гавр. КовачевпИа, М. Ђ. Милићевпћа п из рукописа пекпх у Н. Библпотецп. Грађа .је размештена у десет одељака. П р в п говори о перподима самога Устанка (по Г. трп перноде: 1803- 1812. борба за задобијање ирава, 1812—1815 борба за спасавање стечених права, 1816—1830 пзвођење стеченог н спасеног права); други упућује на положај школа у аустро-угарскдх Срба, које су бпле угледом нашнма;утрећем је наведено аутобиографско казивање о школовању неколиких знатних Срба онога доба (Вука, М. Ненадовића. С. Мплутпновпћа п др): четвртп казује о црквама н манасти-