Delo

П Е В Ц II 669 Све ће ти твој мајстор дати. II дућан, еспап, све ћу тп ја дати. Само ако ти хоћеш и кажи ми. Свет да не мисли како те ја за сеое држим, чувам да мени печалиш, те ти не дам да од мене изађеш, будеш свој мајстор, свој газда... Само ти ако хоћеш и кажи, па мајстор све да тп учини! А међутим у истини, по гласу мајсторовом, по тој толикој његовој решености, видело се како би му баш било заиста жао, кад би га Стојан оставио, не што би штетовао, већ тако, заволео га, па би му тешко, жао било без њега. II Стојан, осећајући увек то код мајстора, кад би стао да му о томе говори, тронут тиме, одговорао би мајстору.. — Нека, мајсторе! Пма када. Нека овако. Добро ми је и овако код тебе. — И мени је, синко, добро с тобом — чисто благодарно, гануто прихватао би мајстор. II мени је, добро с тобом — ручице ти се позлатиле да Бог да! II напослетку као благодарност за такву приврженост Стојанову, без знања Стојанова, не питајући га, већ сам, одвајајући на страну од ајлука му који му је, сваке године, све више и више повећавао, поче да се брине како би му кућу, оно крило, други део куће, оправио, сазидао. Сам је он, чисто као крадући, кријући, куповао грађу, набављао мајсторе, погађао се, цењкао, унапред ужпвајући како ће тиме изненадити, обрадовати Стојана. Стојан је међутим то сазнавао, досећао се, али се чинио невешт. С осмехом остављао је мајстора да се радује како ће га тиме, зидањем куће му, изненадити, обрадовати. Чинпо се невешт, чак и кад је већ и грађење куће почело, као да не зна за мајсторово учешће. Као не зна ни како он, мајстор, сваког јутра одлази тамо, сам надгледа, надзирава да ли мајстори раде онако како се погодило, као што треба, лепо, људскп. Свако јутро, било пешке, било на коњићу, појавио би се он тамо доле, у доњој маали, пред Стојановом кућом. Тобож ишао у пол>е, па случајно свратио да види. Чим дође, сјаши, радосно, гласно, још с каппје поздраља се с мајком му, улазећп унутра к овој: Дело кн>. 27. 24