Delo

НЗБОР ПАПЕ 385 особиту посланицу, у којој је доказпвао да рат вођен иротив цркве води ослабљењу световне власти, н као прнмер за то навео је ову жалосну смрт. Већ год. 1889 отпочети су преговори око васпостављања редовннх односа између Ватикана п Петрограда; ускоро за тим установљено је засебно руско посланство код Свете Столице, чији су први тнтулари били господа Нзвољскн и Чарнков, а чиј је последник на томе месту г. Губастов, дотадашњи посланик на Цетињу. Већ 1885 године закључен је конкордат с Црном Гором, а годинама су вођенп нреговори у нстоме смеру и са Србнјом, н они би били одавна и приведенн крају, да се наша моћна сусетка није томе најодсудније противнла, и то како у Београду тако и у Риму. II познати Свети-Јеронимски спор решио је Лав XIII у корист опште славенске мисли по жељи Србије и Црне Горе, а уз припомоћ и на заузимање наших несумњнвих пријатеља Русије н Француске, ма да је дипломација ауетроугарска настојавала свом снагом да се сачува његово првобитно, једнострано решење, у искључпву корист Хрвата, које у Бечу сматрају за своје пионире на Балканпма. Лав XIII је радио живо н неуморно н на измирењу западне и нсточне цркве. Један корак к томе измирењу нли бар приближивању, било је за њега и изједначивање календара. Томе питању, које је кретао и пок. митрополит Михаило, он је поклањао своју особиту пажњу. У односима Папства с осталим државама, орган паппн је т.зв. државнп тајник, који је у суштини први доглавник и министар спољних послова. Сарадницп папе Лава XIII на овом пољу билн су кардинали: Франки, Нина, Јакобинн н Рампола, нарочито овај последњп, који је од вајкада бно његов љубимац, и који се на том положају најдуже одржао, на који је на њему и данас, поред све опозиције што се дизала против њега. Епохална одлика Лава XIII и оно што ће његово име одржати можда над свпма претходницима његовнм, није међутим у свему овоме што до сад нзложнсмо; она је пре у његовом внсоком схватању задаће вере и цркве у односима људскога друштва. Она је у његовој тежњи: да се отклоне несугласнце не само између држава, како би се нроредилп и постунно отклонпли ратови, него да се у исто време ублаже и изгладе дотле заоштрени односи између разннх друштвених: редова пшром целога хришћанског света, нарочпто да се створп што сношљиДело књ. 27. 25