Delo

Д Е Л 0 384 Сам „гвоздени канцелар“ је био принуђен да „нде у Каносу“, н односи између Ватнкана и Немачке Царевине постали су тако усрдни, особнто од доласка на престо Виљема II, да је овај већ трипут пшао Лаву XIII у походе, и да је потпуно извојевао за себе заштнту немачких католика не само на Крајњем Истоку већ и у самој Палестини. Још од првпх дана свога првосвештенства Лав XIII је обратио сву своју пажњу Француско.ј. Овај пут му је у осталом бно утрвен у главном вековном политиком Папства према овој држави, која је столећима била политнчки заштитник свега католичанства у нехришћанским земљама. У посвећеним круговпма још ни данас нпје заборављен један чланак, за који се упорно тврдило да га је сам Лав XIII казивао у перо своме пријатељу Маркизу Конестабилу, који је објављен у римској Зори (Аигога) и у коме је монархистима у Француској препоручено, да се измире с републиком и да се предаду служби отаџбини. Познато је и држање француских епископа пре и после папине посланице француском народу од 1 фебруара 1892 и наименовања француског кардинала Лавижерија за првосвештеника Африке. „Најмилијој деци Католичке Цркве“, Французима, Лав XIII је увек препоручивао слогу и љубав, па ову своју политику нпје напустио ни у саме последње дане, кад су црквени редови у Француској доведенп у тако критичан положај новим законима Валдек-Русоа и Комба, да су многн били принуђени напустити своја доскорашња огњишта и исељавати се у друге земље. Псту политику помпрљивости Лав XIII је препоручно п католицима Шпаније, посаветовав нх да приме Алфонса XIII за свога законитога краља, и да напусте Дон Карлоса, у интересу мира и напретка у својој отаџбини. Тамо где није могао помагати (као на н. пр. у Прландији и Пољској) овај иапа је тешио, а за католике се заузимао свуда и с-вагда, без обзира на то којој држави прппадају. За ово је најбољп пример његово заузимање код Менелика 1896 за ратне заробљеннке из италијанске војске! У корист Славена папа Лав XIII објавио је 18 септембра 1880 познату посланицу „ОгапЈе тапи8“ новодом хиљадугодишњпце славенскпх апостола Кирила и Методија. Кадје крајем јуна наредне године прнчестпо славенске поклоннке, он се у једној беседи, која ће остати дуго у успоменн, обратио нарочито Русији. Прнликом трагичне смртп Александра II отпустпо ,је