Delo

388 Д Е Л 0 Да му чело украснш вијенцем, Да високо, у облаке сиве, С благословом Бога великога Подигне ти заставу слободе, Уз одјеке побједнијех труба Да се тамо златна завихори Про Балкана до светих Дечана И још даље, далеко, далеко, Тамо, тамо, гдје је тужно гробљег Гдје ’но цвили оковано робље А без зоре и бијела данка, У дубокој ноћи без осванка... 0, радуј се, постојбино драга, 0, радуј се вјечним радовањем, Благо теби од сад до вијека, Благо нама на оба свијета: Па унуку лава тополскога Одсијева круна Лазарева! Блистај, круно, и сретно ти било. Србија се зажељела сјаја, Србпја се зажељела дана, Србија се зажељела тића, Обилића, орла и полета, Ти полети дједовскпјем летом, Ти нас огриј дједовскијем жаром, Па бедему српскијех крвника Нека звекне убојно нам гвожђе, Да те с неба благосивље Ђорђе: Од Бардара до спњег Јадрана Уз брујање Васкрснијех звона Да иропоју душе милијона: Слава оном који ланце скпда! Слава оном који ране вида! Слава оном којп ломи гвожђа Слава крплу бесмртнога Т>орђа! Алекса Шантић