Delo

X Р О Н И К А ЕЛЕКТРОМАГНЕТСКИ ТАЛАСИ У новије доба гшше се врло много о најновијем научном проналаску телеграфисања без жица, што стоји у врло тесној вези са т. зв. елекромагнетскпм таласима. II у нашој штампи додпрпвано је то питање у облику разних нотица, махом површне садржнне, те налазим, да је баш сада прилика упознати читаоце са тнм гштањем онако, како оно данас стојп и каква му се пажња указује у научном свету. Програм овога чланка биће, да се чптаоци пре свега упознају са значењем самога израза електромагнетских таласа, који се још називају и Херцовн таласи, а у другој прилици говорићемо о томе како они постају и како се њима може служити, те да се без видљивог спроводника електричне струје, могу преноситп људске мисли на даљпну. Ну још одмах морам напоменутп, да овде у то питање не могу улазити до детаља највпше с тога, што ми је немогућно послужити се свпм оннм аргументима, који то пптање већма расветљавају, .јер имају впше научни карактер. Пзнећу га само у целини и у главним цртама, да би га читаоци могли лако схватити. Готово кроз читаво једно столеће физичари су губили времена у испитивању т. зв. „неопипљивих и невидљнвих бића“ и лутали но пределу немерљивих тела. Са појавом Галилеја, Декарта и Кеплера утврђује се закон „видљпве“ механике п то се питање доводи у сасвим нову фазу. Њутн н његови следбеннци пронађоше на основу највеличанственпје анализе, да се ти закони потврђују најсложенпјим кретањем тела у Сунчевом