Delo

X Р 0 Н II К А 393 весна количнна топлоте да ее тело загреје до температуре тачке топљења, а кад се оно већ почне топити, сва топлота која се н даљим загревањем развија у телу, трошн се на молекиларан, унутрашњи рад у телу, алн му се температура внше не повећава. Плн узмимо пример, да се нека течносд доведе у стање кључања. Температура течностн може бити колико му драго кад се почне грејати, нспочетка ће битн све топлија н топлија све до тренутка, кад се њена темиература доведе до тачке на ко.јој она кључа (на пр. вода на 100°С.). После тога тренутка, може се течност загреватн колнко хоћете, она ће само кључати. и прелазити у парно стање, али врелија не бива. Вода остаје непрестано за све време кључања на 100°С; и добивена пара при том, има само 100°С. Докле се сва топлота од даљег загревања, после почетка кључања крије негде у телу, те је не опажамо у његовој температури, а она се у самој ствари трошн на унутрашњи рад молекиларни, на растурање молекила т. ј. на прелазак из течнога у парно стање, на претварање воде од 100°С. у пару од 100°С. Узмите нсту појаву супротног смисла т. ј. да се из паре од 100°С. добдје течност од 100°С. Кад се таква пара на извесан начин прнмора да пређе у течно стање, она испушта сву ону унутрашњу, скривену топлоту, којом се одржавала у парном стању, а коју је и узела при прелазу из течног у парно стање. Такав је случај и код ветрењаче. Њено покретање представља извесну живу силу, извесну скривену енергију, која се обелодањује чим се ветрењача нагло заустави и т. д. Да носматрамо сада два напуњена електрична кондуктора, одвојена један од другога, а постављена у два разна нивоа. Кад се та два кондуктора брзо саставе, а по том одвоје и оставе, настаје исвесан ток појава. У тој прилици могу настати два случаја. Могу се резервоари великог капацитета спојнти врло отпорном жицом, врло дугачком и врло танком, са велнком електрнчном инерцијом: тада су испуњени услови, да се може успоставнтн равнотежа струјом ностојаног смисла. То показује магнетна игла својим јачим или слабијим скретањем, али истоветног смисла. Томе је сасвим слична и хидрауличка појава: два резервоара великог капацитета, састављена дугачком врло узаном цевп успоставиће своју равнотежу струјањем у једном једнном смпслу. Псто је тако и са клатном: кад се изведе из равнотежног положаја, а налази се у врло отпорној срединн. оно ће се вратптп у равнотежнн положај, али га пеће прећи.