Delo

Б Е Л Е Ш К Е до 15, састао се п радио је у Петрограду конгрес руских фплолога, међу којпма су били и неруски фплолози члановп Императорске Академпје, јер га је она и сазвала, као В. II. Јагић, који је узео најживља учешћа на овом конгресу. На њему је био 101 учесник. Ово је оио претходнп конгрес којп је на првом месту имао да одлучи о сазиву велпк г, опште словенског конгреса. на који би дош.ти сви славпсти, н да спреми пословни ред за њ. Члановп конгрескп подељенн су у шест •секција. алп су сви готово билп у више еекцпја (Јагпћ на нр. у свпма). Прва секцпја је имала да утврдп време сазиву конгреса свпју славпсга, н она је одлучпла да то буде годпне 1904, од августа до септембра. Друга секцпја је одлучпвала о пздавању словенске екцпклопедије, п пмала је четирп подсекције: а) подсекцију језпковну, б) етнографску, в) за историју п право, г) за литературу п уметност. 'Грећа секцпја решавала је питање о речнпку старо (црквено) словенског језпка. четврта о словенској бпблиографијп, пета о издању споменика старо (црквено) словепског језпка, шеста о узајамном прометању књпга. Заппсници са свију састанака издавани су још за трајања конгресова као билетенн, а сад пх је Академпја скупила у једну књпгу и штампала. На велпки конгрес пдуће годпне позваће и паше слависте, филологе. п требало бп да пх оде што више, па да бар ноправе назоре овога претходног конгреса у пптању о положају Шопова п Маћедонаца међу нама п Бугарпма. ИзвћстЈн С-петербурскаго славанскаго Благотворителвнаго обшества. — Изишла је п последња свеска за нрву годппу, осма. за мај: друга ће година почети свеском октобарском. У њој је на првом месту евршетак члапка П. А. Гајсмапа: Т у р с к о - р у с к а в о ј н а 4-23 1877—1878. Уз овај чланак има на крају у ирилогу карта Балканског Полуострва с границама обележеннм на Санстефанском договору (19 фебруара 1878), копнја са сликама грофа Н. II. Игњатјева. За нас је нарочито интересан чланак П. А. Кулаковског Пет а р В е л и к и и р у с к и језикуСловена (говор на свечаном скупу Сл. Обгцества 4 фебруара ове год.): пзноси односе архиеиископа Мојспја Петровића с Петром Великим, слпка у кратко жпвот и рад Максима Суваворова п др. учигеља кијевскпх, који радпше на оснивању школа у пас почетком XVIII века. На трећем је месту писмо из Сарајева од С-о Поступање Аустрпјеу Босни и Херцеговпн II. а за њпм је одмах писмо Ст. Станојевпћа:Маћедонско пптање п академпк Јагић, у коме побша непаучнпчке, политпчке назоре Јагпћеве што пх је изнео у X. Рг. Ргевве (бр. 13833). Треће је писмо из Прага од А. В. Д.: Прашки жпвот. За тим \\\ у кратко оцртава р а д к о н г р е с а рускпх филолога (10—15 априла ов. г.) Даље су од А. Липовског Н овп з р а ц и з а б п о г р а ф иј у К р и ж а н овића, сређенп по пстраживањпма академпка С. А. Белокурова у делу његову: Изл> духовнои жизнп московскаго обш,ества XVII вг.ка. За овим је наштампана цела адреса грофу Н. П. Пгњатјеву што му је поднело Сл. Обшество 27 апрпла, поводом дваестиетогодпшњице рускотурскевојие. После члапака пде обилата хроинка, а за њом је библнографија у којо.ј „прпјатељ паш В. Карабљев не може да се нахвали. у сваком ногледу. најновпје руске публикацпје о Маћедонији: Вт.шш Олегљ. Болгарш и Македошн, истпчући како се погледн изнети у њој потнуно слажу с његовнм, што нх <е он пзнео у члапчпћу Собмипи вт> Македонш н Старон Сербш. У осталом он је ту књигу Олегову похвалпо