Delo

6 Д Е Л 0 су: глас и уста. И Хајне се често са њом састајао и ћеретао на вратима једног обућарског дућана, који је држала њена тетка, а она ту послужнвала. Веле, да је Хајне добио Матилду тек пошто је њеној тетки исплатио 3000 динара, и ступио је са њом у слободан брак не венчавши се, па нпак је тај дан прославио једним ручком на који је позвао н своје пријатеље, а после ручка одвео је своју милу женицу у свој стан. Кад је сутра дан Матилда у недоруху изашла пред свога срећног драгана, поздравилага је овпм речима: „Ја сам ти све дала што једна часна девојка може датн човеку кога љуби; ако мислиш да си ме купио, ти се онда вараш, јер ја се нисам продала; зато знај, да ја тебе никад више оставитн нећу, иа ти мене љубпо или не љубио, венчао се са мном илн не венчао, злостављао или не злостављао. Ја тебе не остављам никад, никад, никад“. Са Матилдом је Хајне жпвео у љубави, и ако ,је по некад — док је он био здрав — она била љубоморча на њ; а и како да не буде, кад је Хајне и животом и делима бно непрестано љубавник. Матилда је по кадшто била љубоморна на љегово писање, дрхтала би од узбуђења на оним местима где спомиње какву своју љубав. Пзвесно је знала, да код Хајнеа није било љубави само у речима. 0 томе Хајне нарочито спомиње у нисму Левалду (3 маја 1836 г.) н тада јој је — велн -— морао обећати, да у будуће неће метати, у својим књпгама. ннкакве љубавне фразе, извесним идеалним личностима. Матилда је била страсна преко сваке мере, у извесним тренутцнма љутње и раздражености бацала се на земљу плачући н вичући; а Хајне навикнут на то, само би се иронично осмејкивао, она, кад бн видела да од тога нема вајде, наједаннут би устала и лудо се смејала, умиљавајући се, као да није ништа ни било. Често је давао ручкове пријатељима, и на то је много трошно. Лето је проводио махом крај мора, или ван града. Дуго је био нераздвојан друг са Теофилом Готје-ом и Алфонзом Роје-ом, и они су, баш као и он, били у дивљем браку са двема најлепшим н најљубазнијим женама; и њих тројица долазили су често са својим женама у кафану Монмантр, а лети у Монморанси. 15ивало је тренутака кад је и Хајне био суревњив на сврју Матилду. To сведочп једно писмо, које јој је писао из Хамбурга 1843 г., „при свем том — јадикује он — моје је срце у бризи, ја сам моје сирото јагње оставио у Паризу, где тако