Delo

8 Д Е Л 0 више да се одвајам од тебе, осећам више но икад потребу да си ми пред очима“. — „Најважније што ти имам саопштитн то је, да те, моја драга жено, до лудила љубим“. Матилда је преживела Хајнеа, који iyje материјално осигурао, јер је добијала помоћ од његове породице, а и од издавача Кампеа годишњи ужитак од 6000 динара. Она му је била верна и одана до смрти, Умрла је у истом месецу и истог дана кад и Хајне, 27 година после њега, 17 фебруара 1883 године, у 68 години својој. V Хајне и музичари Живећи у Паризу, Хајне је дугс година био референат за музику у Аугсбуршким „Општим Новинама“. Он није био музичар, али су ипак његови извештаји, — и ако су се односили више на личност — били врло интересантни, и радо су се читали. Хајне је био у познанству и пријатељству готово са свима тадањпм књижевницима и уметницима који су живели у Паризу, као: Балзаком, Беранжеом, Димом оцем, Жилом Жаненом, Жорж Сандовом, Листом, Мајербером, Берлиозем, Шопеном, Миржеом, Росиннјем, Мињеом, Тјером, Виктором Хпгом, и осталима. Често је бивао гост код Рочилда, а шпао је и на вечерње забаве код Лафајета. Од мпогих пријатеља н познаника, највећи му је пријатељ био славни компониста Мајербер, па ипак и са њим се свадио због једне ситнице: кад је се давао први пут у Паризу Мајерберов „Пророк“, Мајербер није случајно дао бесплатну карту његовој Матилди за прву представу; — и то је Хајнеа толико наљутило, да се није либио да свога најбољег пријатеља испецка својим вицевима и сатиром, као што је то урадио у једној несмп „Festgedicht“. Kao објашњење тој песми додао је епилог где вели: „Црнци мисле да се краљ животиња — лав, кад је болестан, лечи тиме, што поједе целог мајмуна са кожом и длаком. Ја нисам лав, ни краљ животиња, али сам ипак хтео да опробам мало црначки рецепат, написао сам песму и од тада ми је боље“. Па и доцније пазивао је његове арије „музиком трбобоље“, „музиком шуљева“, упоређивао их је и са „гроктањем свиња прн клању“ н т. д.