Delo

XAJHPIIX XAJHE 17 везна Скупштина Немачка донела одлуку да се писци издавачи, штампари, и растурачи сппса младе Немачке којој припадају Хајне, Гуцков, Лаубе, Винбарг и Мунт, подвргну најстрожпјим казнама, ir да се растурање њихових дела спречава свпма законским срествима. Како је тешка и велмка била та забрана, нарочито за Хајнеа, који је тада бпо дужан преко 20.000 динара, — није нужно да се објашњава, нарочито кад се узме у обзпр да је Хајне управо живео од књижевног рада (као дописник Аугсбуршких Општих Новина добпјао је 3000 динара годишње). А међутим знаци његове болести већ су почеле да се јављају. Нужда п очајање, нагнало га је да потражи од француске владе помоћ, коју је и добио. У то доба он јејадиковао: „колика невоља! колика брига! живот .је нпак непрестано мучење.“ За ту добијену потпору, Хајнеа су огорчено нанадали његови противнпци. Хајне у полптици није био сређен, волео је слободу, писао противу немачких владалада, а одушевљавао се Наполеоном. Одибран прича како су у једној кафани на Монмартру, у друштву где је био и Хајне, препирали се Балзак и Ев. Сије о комунизму. Балзак је нападао, Сије је бранио, a Хајне је само ћутао, напослетку упиташе и њега за мишљење и он је отприлнке одговорно овако: „Природа нам показује разноврсне контрасте, човек н жена .... контрасти су. Да каква ствар успе треба сложити будалу и паметног; два дисонаса праве хармонију. Ја иећу ни републику ни монархију. Хоћу н једно и друго а нећу ни једно. Као стална владавина мислим да може бити само монархија управљена републнканцима, или реиублика управљана монархистима.“ Кад је 1848 г. букнула револуција у Паризу и проглашена Република, тада је у Тјеровом листу „Revue retrospective“ нзашао списак лица која су примала издржање од пређашње владе из тајног фонда, и ту је Хајне био забележен да је примао 400 динара месечно. Ту потпору отпочео је даватн прво Тјер, којп се с Хајнеом упознао у салону кнегиње Белђојозо године 1836, не тражећи за то никаквих обавеза и услуга. Чим је о томе изашло на јавност, одмах изађе допис у аугсбуршким „Allg. Zeitung“, и редакција стави примедбу, да Хајне није плаћан за оно што је писао, већ за оно што није писао. Хајне је одмах протествовао противу двосмисленог држања редакције, која је за 20 година могла опазити, како у ономе што је штампала, тако и у ономе, што ни.је штампала, да он није сервилан писац Дело књ. 28. "