Delo

СТОЈАН МУТИКАША P O M A H НАЛИСАО СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ (HAl ТАВАК) Негдје усред вароши М

, управо код главне раскрснице, опкољена са двије стране великим, раскошно озиданим, двокатницама, стиснула се старинска, мала, тијесна магазица, са уским, на ћемер израђеним, вратима, кроз која лако, не сагнувши се, могу проћи само онп људи, што им је Бог досудио, да се у висину не разрасту много више од једнога метра. Око каменитих вратних дирека висило је најмање тријестак мањих и већих разнобојних јаглука, чарапа, кошуља, гаћа, улара, силаха, опанака, џамадана, и сваковрсних коса и раоника, а над вратима висила су три-четири <|»еса, нанизана на канафу, и двије плехане лампе, одавна зарђале. У магазу се једва могло уљећи од силних, мањих и већих, врећа, што су биле препуњене ииринчом, кахвом, шећером, јечмом, бибером, тамјаном, и од многих сандучића, из којих је провиривало до десет сорта свакаквих јексера, чивија и коњских потковица. Иза сандука црнили су се стари, ниски рафови, препуни ботана и разне мехке робе. Тек у једној ћоши, испод рафова, било је нешто више празна мјеста и ту је, крај овеће дрвене чекмеџе,