Delo

РАЗВИТАК ФРАНЦУСКЕ ИСТОРИЈОГРАФИЈЕ У НОВОМЕ ВЕКУ од ДР. ЈОВАНА Б. ЈОВАМОВИТ>А Права историјографија н ксториске студије јављају се тек у доба Ренесанса. У Средњем Веку био се потпуно изгубио научан н критпчан дух историчара Старога Века. У Средњем Веку није било ндеје о историском расуђивању, нп трага о крктичким рефлексијама. нити осећања за историску реалност. Принцип ауторитета, који је владао у области религије, пренесен је на све области духовног живота: свуда се вшпе тежило за веровањем него ли за нспитивањем, свуда је фантазија имала надмоћности над разумом. Није се правила разлика између идеалне и стварне, између поетске и историске пстине. Историје о јунацима важиле су као права и истинита историја, и историја се свуда измешала с епском, новелистичком или легендарном поезијом. Спор историски развитак од неколико векова свођеп је па какво једино велико дело или на једну .једину личност, која је то створила. Готово се нико није устручавао да помоћу измншљених историја и докумената даје постојећим установама санкцију старости, која улева поштовање. Нп за кога није било од интереса, да ли је такво објашњење могуће; довољно је било, да је резултат одговарао постојећем праву, тадањим интересима и владајућој вери.1 Хуманизам је имао одлучан утицај на развитак историјографије: хуманисте су имитовали старе историчаре и својим делима са лепом литерарном формом, заменили су средњеве1 Н. v. Sybel: Uber die Gesetze des historisehen Wissens, стр, 16.