Delo

384 Д Е Л 0 Шта је мени стало до Васковскога. Ја говорпм онако како мислим. Внам једно: одузми нам то, распрштаћемо се као дуге без обруча. — Слушај да ти ја кажем. Та је ствар давно код мене расправљена. Волетн или не волети неко лице то је засебно питање, али ја разумем тако да човек мора ма што волети. II ја сам о том размншљао. Кад је оно дете умрло осетио сам да ми је нешто однесено, и сад то по некад осетим. Данас не, али, као што ти рекох, дођу ми тренутци кад се некако исцрпем, кад ме обузме нека сумња, и ако се поред свега тога женим, то је чисто, што сам убеђен да ваља датп живу н јаку основпцу општој љубави... — II зато п нпје то — одговори у својем убеђењу неноколебљнвн Бигјел — јер се ти не жениш баш сасвим pio тому што ти то разум каже. Узимаш лепу и ваљану девојку, којој те нешто вуче, и немој се убеђивати да је друкчије, јер ћеш се и тн сам почети правнти оно што ниси. Драгн мој свакога пред жепидбом спопадну такве сумње. Ја, као што ме впдиш, нисам никакав философ, а десет сам се пут на дан пптао пре свадбе, да ли довољно волим своју будућу невесту, да онако као што треба, свом душом, а не само у мислима? II Бог те пита још шта! После сам се оженио, узео сам добру жену, па нам је добро. II вама he исто тако бити, само да узмете ствар просто, онако каква је и да се не заноспте ту ваздан којекаквим разматрањем тајана срца, то је све лук и вода. — Може бити и тако — одговори Полањецкн. — Није ни мени по вољи устурит ноге уз дувар па анализовати себе од јутра до мрклога мрака, али не могу а да не видим факта. — Каква факта? — Таква, на пример, што моје осећање није сад онако. какво је било у почетку. Мислим да he тек бити онако, да тому гредем. Женим се у пркос тим опаскама, као да њих и нема, али их правим. — Воља ти. — II знаш, шта још сем тога мислим: треба инак да прозори на Kyhii буду окренутн сунцу, иначе he у стану бити хладно. — To си добро казао — одговорн Бигјел.