Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРAC|)IIJA 423 зналци тих језика, међу које у првом реду спада ученп Кајл, не признају, да је арамејски језик, којим се у Асирији и Вавилону говорило, старији од других семитских језика (Lehrbuch der histonsch-kritischen Einleitnng in die kanonischen und apokryphisen Schriften des Alten Testamentes, II. Aufl. 21—27), и потиру доказе, на којима је утврђивао то мишљење Ј. Фирст, у своме спису о арамејском језику. — Према томе, није ни Вавилон могао утицати на Библију тако силпо, како преставља Делич, кад му писменост unje била старија од јеврејске. У овоме питању имаће вредности и та околност, што се вавилонски утидај на Јсвреје датира од времена политичке моћи Вавилона и његових инвазија у Иалестнни, као и то, — што је тек по иериоду ексила, на шест векова пре Христа, језик Вавилона употребл>ен био у библијској књшкевности у неколиким ставовима пророчке књиге Данилове и књиге Јездрине (Die Sprachen der Heiligen Schrift s. 51. y Einleitung-y Кауленовом: Die Sprachen des Alten Testaments y Кајла, стр. 21.). Кад jc утврђено да се јеврејски језик најпре развио од свнју семитских језика, и кад се зна, да је овоме језик.у нретходио коренити семитски језик, из којега су постали сви остали напред споменути историјски језици, што је утврдио Хеверннк (Einleitung etc. I. § 26.), — онда значи, да резултати ископаваља у Асирнји и Вавилону „нспосредно утврђу.ју истинитост светих књнга, јер се помоћу тих откопавања не само лотврђују миоге инспириране приче, нсго још ii објашњавају и допуњују празнине“, како вели Devivicr (La Bibblia e le scoperte moderne nell' Egitto e lie 11 Asiria, p. 103.) Вавмлонске традидије односно првобитпог стања човекова н сувише живо личе на, традиције библијске. Из тога су само модерни рационалисти извели да та сличност потиче од утицаја вавилонске културе, као што су раније, до откопавања Вавилопа тврдттли, даје све библијско казивање о првобитном стању човековом — јеврејска легенда. И сад, кад сс та „легеида“ утврђује, ваља иредставити, да је та „јсврејска легенда" — вавилонска всра, коју су Јевреји само позајмили!.. Нз основа је непоуздано навео Delitzch: да је већ одавно утврђено уверење, код свију учених богослова, да Библија није религиски канон. Изузев нсколидине протестанских рационалиста, сви остали богослови тврде, баш на супрот томе, да Библија „није продукт човечапског мишљења, него, да је дух Божји ударио ua њу печат Истине, који је од свијупро извода чевекова духа специФично разликује“ (Bi-