Delo

KP1ITIIKA II БИБЛИОГРАфИЈА 425 У ирвом делу свога рада износи г. Данеш јасан и концизан преглед оро — и хидрограФије п морФОлогије Херцеговине, по том доста детаљан преглед климских прилика, воденог талога и вегетације. Из овог дела вадимо ове интересантне податке: Хердеговачка клима чини прелаз од медитеранске ка средње-јевропској клими. Топлота се смањује с удаљавањем од обале морске али расте количина воденог талога. — Лета су најсушнија. Количина воденог талога достиже минимум у августу а максимум у октобру и дедембру. Кишних дана у опште је мало. За часак се излију велике количине воде. — Јака утицаја на климу имају и ветрови: бора и широко. Бора је јак, сух и хладан ветар, који. кад дуже дува, спусти температуру испод нуле; широко је тонао. — Најнижа места имају благу зиму са сразмерно воденог талога и топло, суво лето. Овде је средња годншња топлота око 15°. У Мостару (59 met.) средње године температура је 14,8°, средња јулска 26,4° а зимњи минимум — 10°. Просечна количина вод. талога за ову најнижу зону је 1165 m. m.; за зону од 150—300 met. 1457 m. m.; од 300—500 met. 1527 m. m.; y Обрњи (Гор. Неретва) на 1147 met. долази 1870 m. m. вод. талога. У даљим одељцима, излаже нам г. Данеш плав и методе рада II најпосле, поглавито на основу званичне статистике, расматра густину насељености појединих котара (срезова) и то: по броју домова душа и по вери. Овде г. Данеш дели становништво Херцеговине на земљораднике и неземљораднике и проматра их оделито. Уз текст има и 14 статистич(шх таблица. Ми ћемо се осврнути само на неке, најинтересантније податке из овога дела. Највише малих насеља са no 1—5 кућа има у требињском (31) и билећском (26) котару, а у љубињском, мостарском п љубушком и нема их готово. Великих насеља са ло 100—500 кућа има највлше у мостарском и љубушком котару. У целој Херцеговлнл има 98 насеља са по 1 — 5 к., 183 л. са 6 — 10 к., 308 н. са 11 — 20 к., 287 л. са 21—50 к., и 1 варош (Мостар) са лреко 1000 к. — Најмања су насеља по карсном платоу л лространлм доњлм терасама Бјелаганице и Височице. Од целокупне поврлшне Хердеговлле 1 3729 км.- је под суватима, 1281 км.2 је обрађен, 352 км.2 је под ливадама, 56.60 км.2 је под виноградима, 172 км.'2 је непродуктлвно. 1 Мостарско окружије прострапо је ло катастарском мерењу 9.119.3 км.2 a no Балифову мерењу 9.177 км.2. Лело књ. 28. 28