Delo

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНОСТ Годишњак Срп. Краљ. Академије. Изишла је из штампе XVI књига „Годишњака" Срп. Краљ. Академије Наука. У њој је извештај о радуа кадемијином за 1902 год.: извештај о стању фовдова којп су предапи академпјп на руковање: извештајп о Народној Бпблиотеци, Народпом Музеју и Музеју Српске Земље, и извештај о откопавању старппа у Костоцу. старом Виминацијуму, од др. Милоја Bacnha, затим некролози, бнографије, нреглед издања академијпних и списак установа којима се шаљу академијина издања. Из „извода пз академијинпх записника“ види се да је академпја природних наука пмала пет скупова, на којима су се читали прикази о радовима којп су иодвесевп билп за академијина пздања. Академија фплософских наука држала.је свегачетири састанка на којима је тако исто раснрављано о радовима који су били поднесенп за академијпна издања. Председништво академијино држало је тринаест скупова, на којима су се решавала питања о адмшшетратпвппм, буџетским п другим таким пптањпма која се тичу академије, решававо о молбама упућеним академији и другпм таким етварима. Целокупна академија држала је три редовпа. један вапредан, (због смрти академика Пере II. Ђорђевића), један свечанп (на коме је г. др. М. В. Вујпћ читао своју акедемску беседу и проглашеп за академика) и годишњи скуп на коме ]е утврђен буџет академијин за 1900 годиву u изабрана трп нова (дописна) члана Академије. Међу извештајима особпту пажњу нрпвлачп исцрпап пзвештај бнблиотекара Народне Виблпотеке, најисцрпнији који досад пмамо, у коме је најприблпжнпје тачно приказано стање ове наше врло значајне и до данас занемариване просветне устапове. Псцрппи су и извештајн унравника Народнога Музеја п привременога управпике Музеја Српске Земље. II извештај др. М. Васића о откопавању у Вимпнацијуму доста је исцрнан, само има места пеозбиљних, као што. судећн uo самом том извештају, и сам рад г. Васићев пзгледа неозбиљап и да hc испасти без ресултата каких би било да тај uocao предузме какав спремнији човек. Међу пекролозима су пекролози Аполона Александровића Мајкова, Николе Машића, Др. Јована Пачу-а, Гаврнла Витковића, Стеве Д, Ноиовића. Кад је реч о некролозима, не можемо a