Delo

КРНТПКА II БИБЛИОГРАфИЈА 458 диних нацода у главном су резултат тих исгих уагова. Од климе и врамена зависи и начин људске хране, одеће, становања као гато се премр свему томе управљају и свеколики нослови у цољу и на дому. ^ Због тога свега, сасвим је ириродио, гато је човек у борби за очсрмак и у тежњп за сазнањем јога од ламтивека обраћао своју иажњу на појаве времена. 'Га пажња је нарочито узела маха у новије доба, у колико се већма развијало интересовање цивилизованих народа према природнлм паукама у опгате. У Европп и другим континентнма нема сада ни једне организоване државе у којој се не одржава. и не гаири мрежа метсоролошких стација за систематско испитивање и детаљно проучавање атмосФерских појава. У тој сврси, код нас се ево, већ 17 годипа ради на оснивању и ширењу мреже метеоролошких стандја, благодарећи груду и заузимљизости, оснивача н директора београдсе опсерваторије г. Милана Недељковића, најнре у провизорној, за тим у сталној опсерваторији и мрежи метеоролошких стациЈа, којих данас има на 250: другога. трећега и четвртога реда. У Босни и Херцеговини подиглаје окуианиоиа влада нреко 100 метеоролошких стација, у Румунији има их иа 100, у Бугарској па 150. Од интереса је напоменути да на ту сврху троши влада у Босни и Херцеговини на 50 хиљада динара годпгање, у Бугарској на 60 хиљада, у Румунији преко 95 хиљада. у Сев. Америци ва. 5 милијуна, а у Србији — 10 хиљада динара годишње! У свима цивнлизованим земљама тај се посао све већма развија и све се већма утврђује н а у ч н а м е т е о ро л о г и ј а. Доприносећи тиме, колико може према својим срсдствима н софијски метеоролошки завод, који постоји као засебна установа, директор његов, г. Вацов, досиео је да прикупи народна веровања о приликама времена, сачувана највећим делом само у усмној традицији и изнео је све то у књизи, чији наслов исписасмо. Тиме је обележио т. зв. народну метеорологију, која се у осталом не разликује много у својим аргументима. од таквих истпх веровања код осталих европских народа, У предговору. те књиге говорп се о утицају атмосФерских нојава на човека, животнње и биље, о ннтересовању човекову за посматрањем тих појава и наглом развоју модерне метеорологије у данагање доба. Ту је јога истакнута нотреба, да се јога за времена прикупи све што се о томе садржи у народним причама, пословицама, веровању и у народним правилима за предсказивање времена. Уз то иду потребне напомене, обавештења и примера. Сама са садржина састоји се у 1570 разних нословица, правила птд. од којих је до сада пак само 97 објављено било у нови30 *