Delo

мисли УЛОМЦИ — ИСПОВИЈЕСТИ 19 1о је прије? Је ли човјек прије, или онај, или оно по чему н поста човјеком?... Може ли ткогод видјети ону силу кроз оју би саздан свијет? Не може, што се снле не виде него у њн вијем дјелима. Она велика сила (сила над силама, стварајућ спла) прије је свега, и све је у њој. Можемо мислити и говорти о њој гледајући јој д.јела, али не њу. У Писму нам совор: — „Нећеш моћн видјети лица мојега, јер не може човјек мне видјети и остати жив“. У тијелу дух не може впдјети Бога, ер он нпје предмет смисли док дух овдје стење под тјелеспјем јармом. „Нндјећеш ме с леђа, а лнце моје не можеш пдјети“. Овдје се све види с леђа; нншта се непосредно не вци. Неки ми говоре: „Дедер докажи да има Бог, и ми ћемо а вјероватн!...“ Безумници, хоће да пм јаукажем Бога. Моле вјетлицу да им укаже сунце. Кад им свод небескн, кад земљги море не могу им својијем чудесима доказати да нма Бог, 1 да његова Мудрост све умјерено и складно ствара, како би им во моја слаба ријеч могла доказати? Ко не видп Бога у створњу, ко га не чује у себи, неће га видјети ни по мојој, нн по ниијој рпјечн. I неки апостол хтпјаше видјети Бога, и за то замоли Хрисл говорећи му: — „Господе, покажи нам оца, и биће нам доста* Он по дјелима вјечне љубави, која је својнјем очима виђао.није се умио памећу и срцем подигнутн до ње впра, него ј желио, хотио њу у лице видјети. Не бјеше му досташно осјећач топлину да се увјери да је ватра близу, него је хтио впдјет ватру и ње се дотнцати. Мени је доста вндјети пољскн цвијет доста ми је чути врабчев жубер да се својега оца небееког опоменем и да утажим јадно своје срце. ц г т 1 •' I ’ * I ж & _ а .( '1 4