Delo

Ф 0 Л К Л 0 Р 33 свега овога помпњемо за српску народн.у поезију у 18. в. особито значајног Србина Далматинца Андрију Качнћа — Миошнћа (1690—1760), којп пропутова Босну п Херцеговнну, онај део српског народа који је жпвн извор српских народних песама н огњнште најживљег народног српског језнка. Том прилнком упознаде он и нроучи народно песништво н покупи доста историјских извора (књнга, пнсама, листина н др.). Намера му беше да изнесе народу у песмама исторцју славне му прошлостн. Недостатак казивања народног предања попуњаваше сам иеторијском грађом. Одарен велнком способношћу народног певача испева он свој знаменити народно-историјскп спев ,.Разговор угодни народа словинског“ (штампан први пут латиннцом у Млецима), и то таквом вештнном да се од српских народних песама једва може разликовати. Његови су стихови од 10 слогова као год и данашњи стихови српских народних песама. Особинама својим постаде овај спев најпопуларнији у српско-хрватском народу (под именом „народна песмарица“), те је доживео врло много издања. Знача.јно је још и то, што су у овој књизи, у којој има 271 јуначка песма („од краља бана и словинских витезова“) забележене идве праве народне песме, онакве какве их је чуо у народних певача. Ту су песме о војводи Јанку (Сибињаннну) и о Бановнћ Секули, за које вели да их „опћенпто невају Далматинци, Бошњаци, и остали од словинског народа. Липе су слушатн, и ако нпје могуће да су по све нстините“. Пз овпх се речн види зашто се Качић није задовољавао само простим скупљањем народннх песама, већ их је препевавао, трудећн се да у њима све што је романтнчно или „неист1шнто“ замени иоле верним н историјским прнчањем. Сем народне поезнје и други Фолклор српскога народа познат нам је пре појаве Вука-Караџића. Помињали смо да нам је Ђурађ Шпшгорић у своме делу из 1Ј69. г. „Ое бћш Шшае е! ст1а1е бЉетс1“ оставио помена поред осталога и о пословицама. — Дуоровчанин Никола Днмнтријевић (око 1510—1553.) међу својим моралним „Причицама“ има н таквих, које су са малом променом у облику, праве народне пословице, које жпве још и данас у српском народу. — Пословнце су употребљавали и други писци српски у својим делима, као н. пр. В. Граднћ (ђ 1585.) у „БЉагси ос! с1.јеуб1уа“ (Млеци 1568. г.) иДинко Рањина (1536—1607) у својим Дело књ. 30. 3