Delo

34 Д Е Л 0 делима. — Прву збирку пословица имају Срби из 1670. г. у рукопису библиотеке Мале Браће у Дубровнику, нод бр. 427 (стари бр. 24.), која је заједно са помињатом збирком народних песама. Ову^је збирку пословица пздао А. Хиљфердинг (Стариншли Сборникђ сербскихЂ нословицђ, С. ПетербургЂ, 1868., у „Етнографич. Сборн.“ од те год., — и на по се) н Ђ. Даничић у Загребу 1871., под насловом „Ро81о\чсе“. — Другу збирку пословица имају Срби из, по свој прилици, 18. в. Први ју је издао у „Башс1 Шг8кој“ 1864. г. бр. 50. др. /1». Гај н назвао „Збирка Пгњата Ђорђића“ (1675—1737), како нам то јасно показује рукопнс Игњатов (ап1одтар1шт). 1’укопнс се овнх пословица налазн у библиотеци др. Л>. Гаја у Загребу. II њих је издао Ђ. Данпчић 1871. г. у поменутим „РозктсатаА — Пословица имају Срби и у Речннку Дела Белином (ЈНМопапо ИаНапо-1аипо-Ш1псо, орега г1е1. р. АгбеНо Бе11а Ве11а. 1п \'епе/ла 1728., Рацпза 1735.). II ове је нословице издао Даничић у поменутој књизи. — Српских пословица има н у књизи: ОеогцИ Регпсћ Нацчњпн ГаћпЈае аћ НШЛсЈб аНацпб Не.бшпрШе. Каспвае 17Н4. II њих је пздао Даничић у иомињаној књнзп. — Збирку пословица пздао је 1787. у Бечу и 1807. у Будиму Јован Мушкатировић под насловом „Причте илитп но простому пословпце гћмже сентенпје плпти рћченшР. — Стеван ‘ћеренчевић, парох сомборски (*ј* 1800) оставио је рукопис под насловом „Пословице и Загонетке“. Пз тога рукописа штампао је П. Атаиацковић неколнке огледе у Давидовићевнм „Срнскпм Новинама“ за 1818. бр. 83. — Као нрилог „Српским Новннама" за 1820. г. бр. 63—66 (и посебно 8°, стр. 27.) нзашле су и Пословнце Сам. (Сев.) Илића. Најстарије српске народне загонетке биће да су оне што нх имамо штампане у .,Ка1епг1агп ог! <*огћ 1761. 17Лапош п ВшПти ро 0. Етег. Рал*1с1ш“, које је II. Брлпћ прештампао у своме „ХоуоигеЈјепош Шпбкот ка1епг1аги, ШП 8\егог1а1ики /.а 1842“. — Помпњанн Јован Мушкатировић у реченом му делу издао је 1787. и 1807. г. п загонетке. Псто тако поменули смо код пословпца п загонетке Стевана Ференчевића, пароха сомборског, од којих неки огледн нзађоше у „С. Новинама“ за 1818. бр. 83. Па и други Фолклор српекога народа, као што су: обичаји, игре, ношња п т. д. помињу се овде онде пре 19 века. Карактеристични српски обичај Слава помнње се првп пут