Delo

Ф 0 Л К Л 0 I Зб 1018. г.1 — Правнп обичајн српскога народа послужили су делом као грађа знаменнтом Законику цара Душана, који постаде на државним саборима 13Д9. и 1354. г.- — Обпчај отмице женскиња помиње се у нас врло рано.1 2 3 4 Медецински обичаји налазе такође врло рано забележени у нашој литератури. .Матија А. Рељковпћ (1732—1798.) у своме „Сатиру“ помиње народне обнчаје. Сава Текелија (1761—1842) у својој Автобиографцјн ггомиње дечје игре свога детнњстваМ II т. д., и т. д, Првп који је обратио пажњу ученога света на српску народну појезију беше Пталпјанац, опат Алберто Фортис, (А1ћет!о ГогПз) у своме сппсу „АМацо-јо 1П Е)а1та21а“, Уепе/ла 17 74. у коме изађе и српска народна пасма „Жалосна пјесанца племенпте Асан-агинице“,5 * која беше довољна да својом лепотом одушевп за српско народно песништво. Ту песму преведе са нталијанског Фортнсова превода на немачки немачкн знаменити песннк Гете, и она изађе у свет у немачком руху,'5 заједно са трима „морлачким“ (управо Качићевим) песмама у велпкоме Хердеровом зборнику народних песама свију народа „8Нштеп <1ег \'о1кег“ 1778. и 1799. Од тада се поче обраћатп пажња на српску народну појезију. Гете који се још од младости одушевљаваше за народну поезију, беше међу првима којп .је славу српског народног песништва почео ширити и може се слободио рећи да га у предвечер1е жпвота ниједна поезија није толпко одушевљавала колпко ерпска.7 1 Војвода Пвац. најстаријп псторпјски еномен о славп у Маћедоннји од Божпдара А. Прокића (Браство, књ. IX п X, стр. 5—20). 2 Впдп о томе „Закоппк Стефана Душана, цара српског, наново издао п објаснио Ст. Новаковпћ. Београд, 1898. стр. ХБП—ХБШ. 3 Видп чланак др. М. К. Смпљанпћа „Отмице, одбеглпце п трагови куповпнедевојака у Српског Народа“ (Гл. С. Кр. Академије БХ1У, стр. 171. н да.ве). 4 Летоппс Матпце Српске, књ. 119. стр. б—13. 5 Друге песме што их је записао Фортпх јесу уметнпчке Качпћеве. в Под насловом: К1১е8ап§ уоп 4ег е(11еп Ргап с!еб Авап-а§а. 7 Колпко се страпп свег пптересовао за сриску народну појезпју показује између осталога п то, што је чувенп немачкп псторпк .Јоћапев уоп МпПег, ко.јп се п сам радо бавпо народном поезијом, те .је носле Хердерове смртп пздао његов поменутп зборнпк, позвао Дубровчанпна Ђуру Ферпћа да преведе штогод пз српске народне појезпје на лагпнскп језпк, да бп је свет боље упознао. <1>ерпћ се томе одазвао, и за две годпне свршп посао којп је изашао под иатппсом: А<1 сЈагњзшшш хчгшп Јоаппеш МиПег ОеогдП Гегпсћ Кадчњш1 ерЈ81о1а. Ншс ассесћт! ИИпсае Ипдиае роетаПа ПтдтЈа зерЈет .БаПшз сагпппПињ аћ еоИет гесМћа, Кадиз81 ехсићећап! АпИгеаз Тгехдзап 179б. 3*