Delo

Ф 0 Л К Л 0 Р % 45 Првн којп се у фолклорном погледу забављао Бугарима био је Вук С. Караџпћ, ко.ји у сврјој „Народној србској пВснарицп‘‘ 1815, г. изнесе на јавност п бугарске песме, а исто тако п у Додатку санкпетербурским сравннтељнпм рјечницима свију језика и нарјечија с особитим огледима бугарског језика 1822. год. Павле Шафарик је у Хагос1ор. 51оуп. Бугаре окарактерисао народннм песмама. После њега је Венелин уз новчану помоћ руске владе пропутовао кроз Бугарску и оппсао њене старпне и народносне односе 1829. г. а њене песме 1835. г. 1842. г. издао је ВогоевЋ „Б влгарски народнп пћспи н пословнци Г‘, више пх је скуппо Грнгоровпћ п издао у хрватскоме „КоћГ и у „Казансшн губер. вЋдомости“, а исто тако и у „Памнтники и н образцм нар. изика и словесности рускихђ н западнихЂ СлавннтГ. 1852—1856. г. налазимо нх заједно са пословицама од Мутева и Безсонова и у „Московитннинђ“ од 1845., а доцнпје и у „ИзвЂстшГ петроградске академпје налазимо неке штампане. 1855. год. издао је Славејков „Болгарскил пјесни“. 1851. г. нздао је Најдан Јовановпћ „Нови бЂлгарскн народни пЂснн“. Много је бугарских песама нзашло п у часопнсима. 1860. г. издао је Стефан II. Верковић „Народне песме македонских Бугара“, које су у ствари српске песме. 1861. год. изађоше „Балгарски народни пЂсни“, што их скупнше браћа Мпладиновци, о којима вреди то псто. Даље песама налазимо п у списима Раковског, Каравелова (Памлтники народнаго бнта Болгар, 1861.), Чолакова (БЂЛгарски народенЂ сборнпк 1872. где су у главноме скупљене пословице), Дринова и Каравелова) у периодич. списанне 1876.) Качановскога (Сборникђ западно-болгарскихЂ плсенв сђ словаремЂ 1882. са добрим описом обичаја западнпх Бугара). Новнји прилози објављени су у „Сборникђ за народнп умотворенил наука и книжннна“, који је у опште од своје појаве 1889, г. учинио великнх услуга бугарском Фолклору. — Сем овога налазимо фолклорне грађејош у Раковскога (ПоказалецЂ им р лжоводство какљ да се изнсквлЛЋ н издирвттв најстари чЂрти нашего бнта н лзнка народопоколЂнин, стараго ни правлЂнин, славнаго на прошествнн и проч. 1859.), Каравелова(.у споменутпм Памнтникнма), делпма која су се међу Србпма јавила: Ро1к1огуб1ука сћогуаско-бегђбка израдио 81ашб1ау СЈбгелУбМ (АМб1а за 1901 г.) и у књизи Тих. Р. Ђорђевпћа „2иг Е1п1и1тш§ 111 сНе бсЛпбсће Го1к1ог“ (Беч. 190*2.) стр. 30.—35.