Delo

46 ♦ Д Е Л 0 Качановскога Илиева, С. Н. Шишкова (Родопски старини 18м7. Он је лепо описао и Устово највеће село у Родопским горама 1886. п живот у Родопима 1886.), Славејкова (БЂлгарскин притчп и пословици н карактернп думи, 1890.), . Бубенова .(Баба Ега или сборннкЂ отђ различни вћрванни, народни лКкуванпа, магии, балнин, и обичаи вђ Ктстендилско 1887.), Гјучева о пародној медпцннп у Сборн. ;за народ. умотвор. 111, 1890.), Тихова (Материнли длн истор. развптпн слав. жилшца, Казан 1891. где је описан бугарски дом п т. д. У Словинаца је ночетком 19. века пробудпо Водннк интерес за народним песништвом н сам је у том духу певао. Народне је пееме збиљски прикупљао, и издао до сад најбољу збирку Стапко Враз „Хагобпе рјевш Шгвке“ 1839. Много ,је песама објављено у „Кгапјвка сћећса (1830.—183.6.). Несме, загонетке и пословице скупљао је н издао А. Јанежић (С\е1је б1ом. пагос!а, 1852.). Ваљавацје штампао прпповетке у часоппсу „Кгеб“. Тек у осамдесетим годинама опажа се п у Словинаца живљи покрет за Фолклором. Резултатп тога покрета оојављенп су у часописима „IчјиТ>1јапзкГ 2уоп“ „Кгеб“ (престао пзлазитп 1М86.), „Бе1ор1б МаГ 81оу1п“., а н пајповпје доба у љубљанском немачком часопису „Аг«-о“. Васебиих књнга издалису: Б. Крек (81оуепбке паг. ргау1Ј1се т р1Јроуес1ке, 1885.), Кобек (Рге^оуоп рпНке 1н гекГ, 1887.), Шајниг (ХагоН. ребпн КогоАк1ћ 81о\гепсеу, 1889.). Напоменути ваља још и пословпце Ргаешо1оцте, из године 1592. које је објавио Радић у „КТеви". Свадбу су описивалп Стјеппшник (/еикпе аН бгаИтЈпе па\'ас1е 111 парНпЈсе итд. 1884.). Ремец и Ооаловић ( у Кгези п Ке1ор. Ма1. 81оу.) нтд. У руском часопису „Живан старина“ 12, стр. 1,—32) писао је Ал. Харузина о кућп и дворишту у Крањској (КрестпннинЂ Австрјпскоп Краинн н его постропки). Напомпњемо најзад дајезоорннк „81о\'апбке пагос!п1 ребШ1“ што га нздаје 81о\'епбка МаНса у ГБубљани, а уређује градачки упнверзитетскн професор др. К. Штрекељ један од најбоље систематски уређених зборника песама међу словенскнм народима. Овај .је зборнпк до сад дошао до шесте свеске, н састоји се нз великог броја старих и нових штампаних и рукописних збпрака, које су сачуване у архнвп Словенске Матице, и нз новнх збирака које су издавачу слате. У Угарско.ј се Фолклором баве „Етнографско Друштво" и „Друштво за Етнографију“. 0 свему што се тиче Фолклора