Delo

СТОЈАН МУТИКАША Р О М А Н ПАППСАО СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ (НАСТАВАК) XV II ако се Стојан радовао Роснноме иоклону, два дана носао га у њедрима, непрестано љубио, загледао га и тепао му као жнвому чељадету, ппак није заборавпо ни газда Ђорђијеву понуду, нити се могао уздржати, а да се у Бпсмаркову дућану не похвалн јаранима, питајућн пх тобоже за савјет. И заиста их је изненадно! Бакал Марко скочио је с мјеста од чуда и три пута уздахнуо, да се чак на чаршију чуло; Јегуља се пскривио, нревио се као гудало н иепрестано вртно дугом шијом, као невјерујући; а Кривошпја три цигар наппра подерао замотавајући један цигар, и половпцу духана просуо по тлима. Једини Бошко није хтио да се чуди. Он.јеподмукло гунђао нешто у себп н мрко, готово крвннчки премјеравао Стојана од главе до пета. II, у ирви мах, ннко нцје знао ријечи проговорити. Чак се и Марку завезао језик, па не зна ништа паметније да избаци, него оно евоје обично: „мајка му стара, мајка му стара“. Тек након дугога ћутања, Јегуља се први прибра н, више као за се, рече да је то лијепа понуда. Кривошија одмах потврдн. А тада осуше на Стојана прекорнма и грдњама. Почеше га частити свима животињским именима, почевши од магарца па завршивши .јазавцем. Јегуља му замало те не пљуну у лице. Сваки поче приповиједати шта би он од-