Delo

НИТЕРВЕНЦИЈА У МЕЋУНАРОДНОМ ПРАВУ 03 Према томе састављају животни услов правне заједнице подмета међународнор права. Стога свака политички организована заједница појединаца, настањена на нзвесној територијн, у толико мање претендује на назив државе у колико притежава та права. За све време свога постојања држава једна не сме оскудеватн у тим правнма јер, у моменту кад их се буде лишила, она престаје бити правнн подмет у смислу међународног права и као прнродна последица тога наступа распад, њена политичка смрт. Кад је говор о апсолутним правнма, која принадају државн, постоји привндна несугласица међу поједпним писцима односно броја њиховог. Тако Клибер (ВгоК с1ез Сеиз тос1егпз, 1861), у апсолутна права убраја: право на самоодржање, право на опстанак с обласном слободом и незавнсношћу, право узајамног поштовања и право трговнне; — Хефлер: право на опстанак с обласном слободом и независношћу, право узајамног поштовања н право трговине; —Фјоре: право автономије и независностп, право једнакости, право на област, нравосуђе, и право представљања; — Најман: право политпчке автономнје, право личног поштовања, трговнне и обласног суверенитета; — Травер Твис: право личног одржања, право на имаовину, на правосуђе, представљање н закључивање уговора, Али, и поред свега тога привиднога размимоилажења, може се рећи да поетоји .једно непобнтно право: право на егзистенцију. Од овога после, као непосредне последице, избијају право на самоодржање — са својим огранцима, право на усавршавање, одбрану н сигурност, н право слободе, које обухвата право суверенитета и независностп. Суверенство се опет простпре на државну област, на законодавство и на правосуђе; а независност обухвата правоједнакостп, право узајамног поштовања, заступништва, уговарања, рата и слободне трговине. Према овоме два главна основна права, која по важности својој сасвим нодједнака, јесу: право на самоодржање и право на слободу. Но ипак право на самоодржање сачињава у.ат' е^о/ур апсолутно право и прву дужност оних којима је поверена судбина једне државе. Услед овога најглавнија брпга римскнх консула, кад ступе на дужност, бејаше: за1пз трићИсае, и препоручивано им је са стране сената на најсвечаннји начин: сатеап! сопзгПез пе српИ (1е1птеп1пт ге1рпћИсае. То је морало овако бптн, јер држава, као п поједннац, у толнко може битн