Delo

64 Д Е Л 0 правнн подмет, носилац права п дужности, у колико је у животу. То се опет може постићи само правом које даје држави могућности да се послужи свим могућним средствпма, потребнгш да се отклоне опасности, које нрете да униште њену егзистенцију, да је упропасте. Једна од првих погодаба, које воде том цнљу је та околност да држава припада самој себгг, да може свршавати своје послове на начин којн ћејој бити најзгоднијп, према њеном ступњу цивилизације, величини, богатству и другим приликама, да одређује сама своју сопствену судбину, искључујући сарадњу ма кога бнло, кад од тога има штете; кратко речено: то је слобода. Већина писаца ставља слободу на друго место, дајућп првенство цраву самоодржања, али, у стварн, слобода је толнко важна да може с правом спорити то првенство и самом праву самоодржања, ношто је она неизбежно потребна за опстанак државе. Држава са губитком слободе губи право ннднвндуалностп, право на живот и тиме се губи у колективностп којају је прогутала, илп нестаје, распадајућп се у мање заједннце, различите од прве. Ово апсолутно ираво, које .је тесно везано са опстанком државе и које је тако исто старо као и појам о држави, код разннх писаца различито је означено. Тако чнталац, без икакве разлике, нанлазн на називе: слобода, независност, автономи.ја, суверенитет; или да су ноједине државе: слободне, незавпсне, суверене, автономне. Сви ови термини у суштинп означавају једно исто и служе да представе различите ниансе једног пстог атрибута. Рекосмо мало час да независне државе пмају ту одлику да једнно себи припадају и да су ковачн своје сопствене среће. Право независности није ништа друго до право које даје могућности да се стане на пут сваком туђем мешању. Но овим нам се намеће питање: је ли ово ираво неограничено? Може ли држава радећп на свом благостању, да поступи начпном потиуно слободним, без обзира на иоследице, које ће отуда ироизићи по остале државе, њене сусетке, или ће и ова слобода имати своје разложне границе. Постоји опште мишљење да и слобода једне државе премда је она већа од слободе појединаца, пошто нема над њом ни судске нн извршне власти, којој ће даватн рачуна — има своје границе, као што п индпвидуална слобода, у корпст истога