Delo

ИНТЕРВЕНЦИЈА У МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ 71 С. Монроева доктрина. — Као модел неинтервенције сматрају још и данас многи писци тако звану Монроеву докторину. Али кад се дубље загледа у говор, којим је председник северно-америчких држава, Монрое отворпо конгреске седнице, 2 децембра 1823 године, долази се до резултата да она не заслужује ту похвалу, пошто говором тим не само да се не искључује интервенција, но се она шта више и допушта, само се по њему ирави разлика између интереса европских и америчких држава. Ова је доктрина постала приликом ослобођења јужноамеричких шпанских колонија. За време грађанског рата од 1823 год. у Шпаннји, поводом питања о наслеђу престола, њене јужно-америчке колонцје, улучише прилику те покушају да се отресу њенога јарма и прогласише себе за независне. Европски владари, којн су тек били санкционисали принцип интервенције, у конгресима у Љубљани н Верони, помислише да су позвани да се умешају и у послове јужне Амернке, у корист Шпаније. Сједињене државе, које су с друге стране у том чину гледале повреду својих интереса, одлучише се да отклоне интервенцпју европскпх снла, узимајући питање колониста у своје руке. „Влада Сједињених држава — говораше њихов председник — није ннтервеннсала п неће интервенисати у унутрашњим пословима колонија европских држава. Што се тиче влада, које су ирогласиле своју независност и чију смо ми слободу признали на основу принципа правнчности, сматраћемо интервенцију ма које европске државе, у цељи да се утиче којим му драго начином, илп да му се успротивн, као манифестацију непријатељског расположења према Севорно-америчкнм државама. Политика коју смо ми усвојили нрема Европн, још од почетка ратова, који су разоравали тај континенат, остаје и данас увек иста; она се састоји у томе, да се не мешамо у унутрашње послове ниједне државе старога света; да сматрамо фактичну владу као закониту за нас, да утврдимо са њом пријатељске односе и да нх одржимо искреном, сталном п куражном политиком, признајући праведне захтеве свих држава без разлнке, и не трпећи неправду ниједне од њих. Али кад је у питању наш континенат, онда ствари добивају друкчпји изглед, .јер савезне европске силе, кад би хтеле да примене свој политички систем у једном или другом делу Америке, не би могле то учинити, а да не наступи и еминентна опасност по нашу срећу и мир... Било би нам такође немогућно да останемо индиферен-