Delo

70 Д Е Л 0 Енглеска је позната као бранилац неинтервенцнје, али то је имало свој разлог више у њеиим сопственим интересима но у правичности. Она је умела да се користи еластичношћу принципа. У сличним случајевима она се различито послужпла њиме, дајући му, према нриликама, обим, којп се понајвише слагао са њеним интересима. Она је из егоистичкнх обзира одбила 1821 год. интервенцпју Аустрије у Нталпји и 1823 Француску интервенцију у Шпанији; такође се изјаснила против снстема мешања, који су били усвојилп кнез Метерних и Неселрод, али ипак зато она се није ни мало устезала да изјави 1821 год. преко свога министра председнпка: „Да није нпједна влада внше од енглеске расположена да одржи нраво интервенције, кад су непосредно сигурност једне државе, илн битни њени интереси у озбиљној опасности услед домаћнх норавнања друге“. Тако је она интервенисала 1826 и 1834 у пословима Португалске и 1856 у Наиуљу, и ако је пре тога Велинктон осуђпвао интервенцију. „Британска влада — говораше он 1822 године — сматра као протпвну међународним начелима сваку цензуру унутрашњих нослова независнпх држава, сем кадсуупитању битни интереси поданнка Н>. Величанства“. Такође Кенинг, који је 1821 год. писао енглеском посланику у Бечу: „Да особена обвеза да се у Француској, у случају покушаја кога од чланова Бонапартине породице да заузме краљевски престо, сачињава једини нзузетнн случај пнтервенцпје, који ја познајем,“ није се устручавао 1823 године, да склопи аранжман са Француском и Северно-америчким државама но коме би острво Куба имало остати навек под Шпанском управом. Није само то, но је она интервенпсала и интервенише још и данас у пословима Турске. Она је уоиште била у овом питању веома неискрена, јер није никад хтела признати другим оно што сама за себе сматра као допуштено. Али држава, која је понајвнше страдала од пнтервенције то је Италија. Из тога узрока италијански државници и писцп су најжешћи браниоци неинтервенције; док његова непогрешима светост, папа римски, у вуПаћив еггогиш, робШо 62 (еисуШса од 8 новембра 1864 год.), осуђује неинтервенцпју и сматра је за заблуду: „Еггог ргос1атапс1шп еб! е! оћбегуапсФт ргттртт сјцос! уасап! (1е поп 1п1егуеп1иг“. Либерална странка уноси неинтервенцију у свој програм н назива интервенцију „ђавољим“ проналаском.