Delo

ПНТЕРВЕНЦИЈА У МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ 78 човекнеће разбијати главу“. У иолитици — говораше ои — иема искључивог принципа, ннтервенише се или не како потребе сонствене земље налазе за најбоље. Мора се признатп да је ова индиферентност француског писца много опаснија од најапсолутннје теорнје о интервенцији или неинтервенцнји: пошто и једна и друга се старају бар ио могућству да нам даду извесна правила, која ће имати ту добру страну да буду подједнака за све; док он оставља широм отворена врата прводошавшем да пресуди допуштају ли му или не његови интереси, те према томе са свим по својој ћуди, ттИаиб тШапсНб, да се користн њом или не. Кад је све то тако, кад и један н други принцип нису тачни, намеће нам се питање што треба радити, ког се иравила треба. држати у случајевима, у којима изгледа да је потребно да се интервенише? Треба ли се пзјаснити отворено за интервенцију и искључити неинтервенцију нли нримити ову другу и нстиснути прву из области међународнога права? Као што смо впдели било је који су били за једну или за другу, а други опет ни за једну. Наше је мишљење да н једна п друга имају свој га180п сГеНе; да могу једна поред друге постојати, само им треба одредитп праву област, свести их у њихове нраве границе. Тако ми допуштамо интервенцију, али из тога не следује да пристајемо уз оно што је Кампц и његове колеге учио о интервенцпји; ми не можемо ни у ком случају допустити да: „8аттШсће Кецмептцеп тпбзеи ше ет Манп гизаттепшгскеп ипс! пћегаИ сИе ГоНтћемтцлт^еп с1игсћ 8сћ1ешпц-е 1п1егуепНопец мчесЈег/тћаћеи (ВћтћзсћИ, 81аа181ех1соп св. V, стр. 342). Ми нећемо ићи тако далеко да дозволимо интервенцију која би имала намеру да примора једнога владаоца да прими ову или ону лпчност за своју супругу, као што је био случај у Шпанијп са краљицом Пзабелом. Премда смо свесни поштовања које заслужује независност држава — које поштоване прпсталице принципа легитимитета и свршених чинова нису најтачнцје биле схватиле — према томе признајемо неинтервенцију која стоји с тим у вези, ми смо ииак принуђени после дубљег проучавања догађаја да дамо право грађанства н ннтервенцији, -Један од онпх који су писали о овој ствари каже: „Чудновата је ствар што, у колико су писци старији, у толико су онп присталпце пнтервенције, верују у потребу која ће се од ње