Delo

74 Д Е Л 0 учинити и сигурни су за будућност међународног права; другнм речима они нам пзгледају више фплозофи но правници. У колико су опет новији у толико мање верују у добре намере сила; постали су неповерљпвији и тим внше правници и нрактичнн (ВесМгоУбкђ ЈЛМегуепиоп е! 1а Решп8и1е ћакашцие стр. 44). Тај се истп господин, по примеру Карнаџа-Амари, чијег се мишљења чврсто држао прн својој раснрави, пзражава за најапсолутнију интервенцију. Мора се прпзнати да у речима његовим има нешто истине. Писци ове категорије јасно су утицале на државнике, али ипак нису успели потпуно да нскорене интервенцију, пошто и норед њиховог настојања она ипак нродужава, те смо принуђенп заједно са г. Арнцом рећи: „Стари принцип неинтервенцнје, који је наизменице био брањен или побијан, нрема парничнпм потребама, не одговара више стању савремених ндеја о међународном праву; треба потражитп .једну формулу, која ће онравдати интервенцију у унутрашњим пословпма стаће у псто време на пут злоупотребама. У осталом п сами нротнвницп интервенције нису слободни од прекора које они чине присталицама њеним. Што више по нашем убеђењу они их вшпе заслужују но њихови протнвннци, јер порећп интервенцију, уз пркос догађајима којп је изазивају, п пристатп уз неинтервенцију, једино стога што су учињене велике злоупотребе под фирмом интервенције, не значп решити питање. Нстпснутп потпуно ннтервенцију, значи порећн државп њену људску природу н ставитп се на терен идеалан, но ком сви људи па и велике личностн, које су од њнх састављене, државе јесу не само свесни и својпх права и дужностп ,но их п својевољно испуњавају тако да не може постојатн никаки узрок незадовољства и жалбе међу њима. Али на жалост практика и исторнја говоре сасвим противно. Поред свих нанора филантропа, човек нпје још достигао анђеоски степен. Мора се признати да је у име интервенције извршено доста злоупотреба н љутих неправда према слабијим, али то није довољан разлог да верујемо против њеног жнвота. Којн је тај принцип, који је у рукама једног вештог шпекуланта могао да сачува свој прави карактер и да не послужи гвеговим интересима? Колико је бесправних ратова било, који су проузроковали најжешће злоупотребе? Је ли то довол>ан разлог да не допустимо да се ратујекадје рат правпчан? Чак и најневинија права, на пр. право