Delo

ИНТЕРВЕНЦИЈА У МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ 77 често неморалан. Она је била збир велике злобе ситних порока и злоупотреба, које с-у биле санктификоване већим злоупотребама. Она се покорила поносу народном, али више династичном. Била је слушкпња војних инстиката; понудила се да одржи све теорије које су постале од порока и све пороке који су излазили из злостављене врлине. Правом је се послужила, злоупотребљујућн га или негирајући га. Својим претеривањнма и смицалицама спречила је правну науку и није јој допустпла да она влада над интересима народним; сматрала је народе за оруђе своје теорије и ситних интереса; омаловажила је студију стварног п моралног живота народног и учннила је од народа велике мученпке своје бесциљне ћуди, своје несистематичне вештине правнпх теорија, које нису биле основане на праву и својих моралних принцина који су били добри само да маскнрају велики њен неморал, којије довео један велики део Евроие до пустоши мизерије и варварства (Ап1ошо Ве1 Воп, 1пбШлшоп г1е1 сИпНо рићНсо ш1ета2шпа1е, страна 31). Свему овоме, кад се дода још и карактер људи, који су послужили као посредницп у међународним односима појединих држава, имаћемо постунну слику онога што хоћемо себи да представимо. Ево каку идеју садржи у обичном говору реч дипломата: „Ако хоћемо да створимо себи појам дипломате — каже Фјоре — ми замншљамо човека фина, обазрива, препредена, ко.ји ретко говорп истину, који уме да да своме говору таки обрт, да својим закључцима ништн оно што је изгледао да хоће да каже у својим премпсама, који се прави да зна нешто кад у ствари не зна, и да не зна кад у истини зна, који је готов да изненади остале и да се не да сам изненадити, који корисност сматра као основ правде, који је у стању да жртвује своме интересу, ако је потреба, невнна и онога који му лако верује, само ако је форма сачувана. Једном речи, за све се друштвене позиве тражи да појединац неизбежно буде обдарен извесним моралним особинама; за дипломату не само да нпје никаква морална каквоћа потребна, но на против, треба да има једно срце без трунке искрености, без велпкодушности и да се реши да постане глув према гласу иравичности и хуманости. (Ејбге о. с. св. I, стр. 96). (Насгавиће се)