Delo

76 Д Е Л 0 сталну намеру да се никад не удаље ни у међусобним ни у својим односима са појединпм државама и да се стрнктно држе међународног права, т. ј. оних принцнпа који својом применом у стању непрекндног лица, могу сами с успехом гарантовати независност сваке владе и сталност општег удружења.“ Оваком солидарношћу они простираху своју високу заштнту на све крунисане главе европске и обећаваху им у напред своју помоћ у случају потребе нротив њихових сопственпх поданнка. Ето у томе је лежао чвор злоупотреба. Државни поглавари помешалн су били своје личне интересе са ннтересима народним. Своје поданике сматраху онп као своју личну својину, која им је била поверена да преко њих нзврше своје дрске нланове. Све што се није слагало са њнховим гледпштем требало је да се сруши, да нестане, без обзпра на цену ио којој се оно имало извршити. Законито је могло битп смо оно што су они одобравалп. Тежње и аспирације народне у толико су само биле узете у рачун у колико се њнма задовољавала сујета владаочева и постизавали његови нланови. Они су у међусобним односима сматрали себе као чланове једне фамилије н према томе, били су готови да се помогну протнв народа. Њнхови поданнци ако су што ималп протпв кога од њих, требало је своју тужбу да поднесу владаоцима, члановима Свете Алпјанцпје. Жалиоцн дакле моглн су унапред знати нсход своје тужбе, т. ј. да ће правда бити па странн њихових владара. По овоме друштво ј<* требало да остане скамењено у стању у ком је било, јер то ,ј<* налагао иринцип легитимптета. За несрећу владаоци су били начинили каланбур од морала, права п полптпке. Све то онет завпсило је од нахођења дотичног владаоца. Односп пзмеђу држава, који се најзад свођаху на лнчне односе између владалаца, решаваху се ио захтевима политичким. Правда, кад је била у сукобу са корисношћу, требала је увек да подлегие. Према томе право, које п иначе није било добро схваћено, у толико је имало вредносги у колико није бнло у опрецн с ннтересима оиога кога се тицало. Боље и лакше ћемо све ово објаснити, кад будеме знали какву је улогу играла политика: „Политика — каже 1)е1 Воп била је скоро увек више вештина или боље рећи смпцалпца, но наука; њен се делокруг простирао само на споредне интересе п на пролазне прилике, на нрнвремене случајеве; пмпулс који је њу одушевљавао у н.еној међународпој мисијп, био је