Delo

ИОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 88 II ја вама искрено кажем — с вама сам после трећег виђења, као да се познајемо од бог те пита када. То ми је запста чудно. Полањецкп се сетп даје некад тако нешто рекао ЛГарини у Кремјењу, те ирими то сад као да се и њега тицало. Међутим је Уавиловски имао на уму само Марину: она га просто освојила и својом иростодушношћу п добротом и лицем. Кад он оде, Полањецки рече: — Има талента овај обешењак. Јесп ли видела да се нешто н у лпцу променио. — Ошпшао косу. — Аха! Па и брада му сад напредује. Говорећи то, Полањецки устаде и поче слагати своје фотографије по полицп над столом, узе Литкину слику и рече: — Ову ћу носити у мој кабинет. — Па тамо имаш ону с брезама, у боји. — Да, али нећу ни та да је ту, тако на очима свију. Свакн тп по што приметн, а то ме љути. Хоћу ли? — Носи, Сташо — одговори Марина. XIX Бигјел је јако наваљивао на Полањецког да не затварају ову евоју радњу п да не улазе у предузећа друге врсте, те му је говорпо: — Створили смо ваљану трговачку кућу, каквих је у нас мало, н отуда смо се заимали. Тврдио је даље да би ваљало из саме захвалности наставнтн опет исту радњу, која мујескоро удвостручила имовину, а уз то је исказивао убеђење: да ће показати ипак онда праву памет ако баш од сада буду много пажљивији у својим пословпма, н да прва смелија спекулација, ма како срећно испала, не само да их неће наводпти и даље на тај пут, него да ће им бити н последња, Полањецкн се слагао с тпм: да се ваља умеравати. али је говорно да му је у овој радњи нешто тесно, да бн желео да што продукује. V њега је било толико практичности, да још није могао нп мислити о фабрици, ко.ја би била само његова, те је говорио: 6*