Delo

112 Д Е Л 0 днних момената пз теоријских списа или из рђаво протумаченнх одредаба о уређењу неке туђе војске. Потоме и већина веома важних пптања осталајепли сасвим нерешена или решепа непотпуно, једнострано и без довољног разумевања њнхове практичне вредности. Нема ни једнога акта, који би био логична носледица нечега, што је раније као начело постављено. Скун свих аката илп расправа и решења о дотнчним питањима, представља собом једну велику збирку узакоњене протнвуречности и свакојаких каламбура. Писало се и наређивало како се кад и од кога схватало да треба писатп и наређивати, без обзира да ли је то у истини потребно и да ли се може да изврши. Колико је за последњих 25—30 година било нромењено министара и под њима шефова, референата, ађутаната, интенданата, а под овима иомоћника, деловођа, књнговођа, благајника, архивара н томе сличних звања, толико кусих н репатих назора и толико несформованих појмова струје и крстаре у иснреплетанпм правцима кроз све наше војено уређење.1 Докле је и у колико консолидовано формационо стање наше војске, најбол^е ћемо моћи оценити кад узмемо у преглед његов део, који је кључ и крупа свнх осталих радова по формацији и који ће нам очигледно показати, јесмо ли п колико или нисмо изосталн у својој ратној готовости. Термини: „мобилизација“ војске, „мобилизационе прилике“, „мобилно стање“ и т. д. нигде, чини нам се, иемају толико честе употребе као код нас и нигде као код нас нису тако ншроко раснрострањенн. Реч „мобилнзација" помпње се у сваком, ваљада, трећем акту и њој је дато највпше места како у иаређењнма највећега п најмањега стареншие — официра, тако н катпхпзису свакога редова. Она је свакад и свима на устима, п она је опа прва реч, коју регрут почиње да учи, не могући 1 Сваки, којн ,је ма и једап дан 1Ц»овео под кровом министарства или иеке више команде, тај јс пепзоставно морао пешто наредптп н нешто протумачпти на свој начин: морао је ма где ударити своју закрпу, којујенекац и негде пшчсиркао, рачунајући да тиме овековечн своје име у аналима мипиетарске историје. II збиља, каквих ту нема антика и антнчких проналазака! Ипак, ва.ва признати, све ове аптиЧке закрпо, имају и пешто заједничко, нешто што нх међусоОио прнвлачи и чини сличпима. Све заједно н свака за ееОе, ове аптпке ноказују неиозпаван.е предмета и питања о којима се говори, н нз сваке од њих провирује тежња ка усавршењу централне „бдителпоспг .